недеља, 17. јул 2022.

The Unknown Woman / La sconosciuta (2006)

 Kritika objavljena na Before After


Film “The Unknown Woman” (2006), italijanskog reditelja Giuseppea Tornatorea, mračan je u svakom trenutku. U pitanju je psihološki triler koji je osvojio brojne nagrade na festivalima širom sveta. Da, žena koju ćemo upoznati je sluškinja. Da, ona ima vrlo dobar razlog zašto želi da radi za porodicu Adacher. Da, postoji nešto čudno u njenom ponašanju prema njihovoj ćerki Tei. Jasno je kao dan da je opsednuta ovom porodicom od prvog trenutka kada kroči u njihov dom. Zapravo, čim stigne u grad u kojem porodica živi.

Giuseppe Tornatore poznat je po naslovima “The Best Offer” (2013), “Cinema Paradiso” (1988), “Malena” (2000), a njegov “The Unknown Woman” je takođe vrlo dobar film. Tornatore je već za svoj drugi dugometražni film “Cinema Paradiso” doneo Italiji još jednog Oskara za najbolji film izvan engleskog govornog područja, dok je “The Best Offer”, za koji potpisuje i scenario, bio jedan od najboljih filmova te godine, sa odličnom, osvežavajućom, maltene originalnom i inovativnom pričom. Dakle, Tornatore sigurno nije neki šalabajzer koji ne zna kako da uvuče publiku u svoju priču, već jedan od najznačajnijih reditelja u protekle četiri decenije. Nadaren je da svoju viziju života maestralno prenese na film i na taj način nikoga ne ostavi ravnodušnim. Ovde veoma vešto gradi priču u tandemu sa scenaristom Massimom De Ritom, a čim shvatimo o čemu se radi, bićemo primorani da nastavimo s gledanjem. Takođe, vrlo bitna stvar je muzika koju potpisuje legendarni italijanski kompozitor Ennio Morricone, koja pojačava već postojeću nelagodnost.

Naša glavna protagonistkinja je Ukrajinka po imenu Irina (ruska glumica Kseniya Rappoport), koja se proračunato ubacuje u život mlade i imućne italijanske porodice. Irina je spremna na sve kako bi postala pouzdana sluškinja mladog para i voljena dadilja njihove ćerke, a razlog za to i te kako ima. Rizikujući da bude razotkrivena, ona pokušava da sazna identitet svoje ćerke, ali to nije jedini problem koji ima.

Već u uvodnoj sceni saznaćemo da je Irina u prošlosti bila prostitutka, ali je ta prošlost i dalje progoni, a ona želi da je se oslobodi i živi miran život. Irina u porodici Adacher brine o kućnim poslovima i njihovoj ćerki, Tei, sa kojom izgrađuje snažan odnos. Naime, devojčica boluje od retke bolesti za koju lekari još nisu pronašli lek, što znači da je potreban neko ko će stalno biti pored nje. Njen odnos sa devojčicom nije uvek idealan, prvo je maltretira, pa je mazi.

Međutim, Irina će morati prvo da pronađe način kako da dođe u njihovu kuću i dobije posao, jer porodica već ima zaposlenu sluškinju, odnosno dadilju, koja brine o Tei, ali Irina je uporna i neće je niko zaustaviti. Za početak, ona će se sprijateljiti sa Matteom (Alessandro Haber) koji radi u zgradi i upućen je u živote stanara, nudeći mu procenat od svoje plate, a potom preko njega upoznaje sluškinju porodice, Ginu (Piera Degli Esposti). Tek što su se njih dve sprijateljile dešava se tragedija: Gina pada niz veliko spiralno stepenište u zgradi i završava u invalidskim kolicima. Slučajnost ili ne? Nakon kratkog intervjua za posao kod porodice Adacher, Irina konačno dobija posao i kreće u svoju misiju otkrivanja istine za kojom čezne.

Efikasnost “The Unknown Woman” može se meriti po tome koliko Irina drži našu pažnju iz scene u scenu, a Kseniya Rappoport uspeva da bude dovoljno dobra da nas zadrži budnima. Pohvale idu i na račun Clare Dossene, devojčice koja ima toliko zahtevnu ulogu, da je pitanje koliko odraslih bi se snašlo u njoj. U poređenju sa prethodnim Tornatoreovim filmovima, “The Unknown Woman” je dosta mračniji i sadrži scene nasilja, u te scene spada i zlostavljanje koje je Irina pretrpela. Više puta vidimo koliko je okrutno bila tretirana kao seksualna robinja (bičevana, vezana…) od strane ljudi koji će se često pojavljivati kroz flešbekove, a njen primarni mučitelj iz prošlosti će se kasnije vratiti po nju (glumac Michele Placido, čovek koji nema nijednu dlaku na svom telu, potpuno obrijan). Ona takođe radi neke užasne stvari tokom filma, ali nas i vuče da navijamo za njen lik kada otkrijemo više detalja iz njenog problematičnog života.

Od zagonetne početne scene u kojoj je Irina gola sa maskom na licu, zajedno sa nekoliko drugih mladih žena, pa sve do kraja njene potrage za istinom, “The Unknown Woman” pruža publici vrhunsko filmsko iskustvo, a Giuseppe Tornatore još jednom dokazuje da je veliki majstor.

Ocena: 8,5/10.

недеља, 10. јул 2022.

Better Days / Shaonian de ni (2019)

 Kritika objavljena na Before After



Deca koja trpe nasilje često o tome ćute, ali će to pokazati na druge načine: postaju plašljiva, ne ide im se u školu, slabije uče, tužna su, nisu raspoložena za druženje, a ponekad i ona postaju nasilna. Ako ovakvo stanje traje duže, i ako se tom detetu ne pomogne na vreme, posledice mogu da budu katastrofalne.

Film „Better Days“, koji je režirao Derek Tsang, bavi se globalnim problemom vršnjačkog nasilja. Mesto dešavanja je Kina, a već u uvodnim scenama saznaćemo kako je jedna od najboljih učenica srednje škole upravo počinila samoubistvo, skočivši sa školske zgrade na asfalt. Neće nam trebati mnogo vremena da shvatimo da je devojka počinila samoubistvo zato što su je u školi maltretirali. Đaci koji su prisustvovali ovom tragičnom činu vade svoje mobilne telefone i snimaju ovu scenu, a jedina koja skida svoj mali kaput i stavlja ga preko tela je najbolja učenica u odeljenju Chen Nian. I tim potezom, Chen je sebe označila kao sledeću metu školskih nasilnika i nasilnica. Prebijaće je kad god im to padne na pamet, ponekad čak i do te mere da je to izuzetno teško gledati.

Da stvar bude gora, Chen Nian nema pravih prijatelja, potpuno je sama, njena jedina bliska drugarica je ona čije telo leži u dvorištu. Reditelj Derek Tsang je prilično surov prema njenom liku i od početka će da je „lomi“ na razne načine. Međutim, pojaviće se neko u njenom životu, neko kome isto nije nimalo lako.

Kada Chen Nian (Zhou Dongyu) jedne večeri na ulici primeti da je grupa muškaraca brutalno pretukla jednog mladića, pokušava da mu pomogne, što će se prilično loše završiti. Ali, Chen Nian će se povezati sa mladićem, sitnim uličnim kriminalcem Xiaom Beijem (Jackson Yee), koji ubrzo postaje njen zaštitnik i između njih dvoje počinje da se razvija iskreno prijateljstvo. Ali, neće to tako lako ići, jer i sam svakodnevno trpi batine zbog svojih uličnih poslova, često dolazi u teškim modricama kući, a leđa su mu toliko uništena da je u jednoj sceni to teško gledati. I svaki put kada zakaže i ne bude pored Chen Nian, njeni mučitelji to vešto koriste. Naravno, pojaviće se i policija koja vodi istragu i želi da zna sve, ali neće biti od velike koristi. Chen Nian ima majku koja je takođe u problemu, o čemu ćemo saznati više tokom filma, a stvari će se dodatno zakomplikovati kada se dogodi novi incident, koji preti da razdvoji Xiao Bei i Chen Nian.

Tokom uvodnog dela, „Better Days“ izgleda kao zatvorski film. S tim da je zatvorska odeća zamenjena školskom uniformom, zatvorske ćelije školskim učionicama sa rešetkama, a tuče okrutnim školskim nasiljem. Ali svet u kojem živi nevina Chen Nian, u svakom je trenutku zastrašujuć. Tek kada joj Xiao Bei pruži ruku spasa, stvari će se malo popraviti. Na trenutak se čini da će „Better Days“ možda skliznuti u ljubavnu priču, jer postoje scene koje to nagoveštavaju. Međutim, to se neće dogoditi, daleko je od ljubavnog filma. Umesto toga, veći deo filma usredsređen je na traume koje ostavlja nasilje. Kao što možemo videti u filmu, mnogi učenici imaju zauzete i odsutne roditelje koji rade u drugim gradovima, što dovodi do toga da imaju manje mogućnosti da kontrolišu svoju decu. No, opet, ni u suprotnom slučaju ne postoji garancija da će se to sprečiti. Reditelj Derek Tsang snimio je film po romanu za mlade „In His Youth, In Her Beauty“, koji potpisuje Jiuyue Xi, i učinio je to superiornim filmskim jezikom, poigravajući se žanrovima trilera i socijalne drame.

Što se tiče glumaca, Zhou Dongyu je maestralna, posebno pokazuje svoj raskošni talenat u emocionalno složenim scenama, njen performans je prosto zapanjujuć i dobijamo ono najbolje od dečijeg nastupa na filmu. Jackson Yee takođe blista, ali ovo je u potpunosti film koji pripada Zhou Dongyu. Reditelj Derek Tsang trajanje filma montira na čak 2h i 15m, ali „Better Days“ na tom vremenu radi perfektno, i ne samo da je s dodatnim vremenom Tsang dobio mogućnost zaokružiti ovu emotivnu priču onako kako je zamislio, već je film bio pravi mega-hit u kineskim bioskopima zaradivši više od 220 miliona dolara. Bio je kineski kandidat za Oskara u kategoriji najbolji strani film i, uz odličnu zaradu, imao je dobre kritike i okitio se sa nekoliko nagrada na festivalima.

Iako „Better Days“ nije istinita priča, na njega i te kako možemo gledati kao na stvarni život, odnosno događaje. Malo stvari se ovde može nazvati fikcijom. Nije lako za gledanje, jer vidimo nedužno dete koje trpi konstantno i okrutno fizičko i emocionalno zlostavljanje od svojih drugova iz razreda. Derek Tsang kaže da nije bio lak zadatak ni za njegovu glavnu glumicu koja je morala da odigra ovako zahtevnu ulogu, na setu je čak bila blizu tačke da se potpuno slomi, i ne postoji mnogo dece glumaca koji mogu da ovo iznesu kako treba. Tsang je ranije već sarađivao sa zvezdom Dongyu Zhou, na njegovom filmu „Soulmate“ (2016), pa je „hemija“ između reditelja i glumice bila vrlo bitna stvar tokom snimanja. Morao je da joj pošalje nekoliko teških video snimaka i priča o maltretiranju kako bi joj bolje pomogao da razume svoj lik i ono što treba da radi.

Sve prvoklasno funkcioniše u „Better Days“. Ovo je sjajan film u kojem dobijamo realističan prikaz društvenog problema koji pogađa sve zemlje sveta. Fotografija je takođe fenomenalna, a da je tek vidite noću! Ovo je film koji se grabi sa obe ruke.

Ocena: 9/10.