недеља, 29. мај 2022.

County Lines (2019)

 Kritika objavljena na Before After



Ulični dileri droge nalaze se iza svakog ćoška, a među njima je i veliki broj maloletne dece. To ne znači da su svi ti maloletnici loša deca, mnogi su izmanipulisani i odrasli ih iskorišćavaju. Impresivan dugometražni debi reditelja-scenariste Henryja Blakea, film "County Lines", upravo je priča o jednom maloletniku koji će biti uvučen u opasan svet droge, ali kada shvati u kakav pakao je upao, biće kasno. "County Lines" se pokazao kao pravo iznenađenje, šokantna i stravična socijalna krimi-drama koja odiše čistim realizmom i uverljivošću. Reditelj je priču zasnovao na stvarnim događajima i vrlo dobro zna kako da ispriča ovu priču koja se, pored pomenute teme, bavi i porodičnim odnosima. Blake je proveo 11 godina radeći sa velikim brojem traumatizovane dece uvučene u svet droge, a svoje iskustvo je iskoristio za ovaj film.

Naš glavni junak ili bolje rečeno glavna žrtva ove priče je četrnaestogodišnji Tyler (Conrad Khan), koji živi sa samohranom majkom Toni (Ashley Madekwe) i mlađom sestrom. U prvoj sceni filma već vidimo Tylera u njegovom razredu i čujemo podsmehe kolega učenika u blizini. Pored toga što ga maltretiraju u školi, kod kuće mora da brine o svojoj mlađoj sestri, dok njegova majka radi noćne smene kao čistačica. Toni očigledno voli svoju decu, ali odgajati ih kao samohrani roditelj u dvosobnom stanu sa niskim primanjima nije lako.
 
Tyler kod kuće obavlja sve poslove bez greške, ali ne može da gleda kako se njegova majka pati, posebno nakon što ona popije otkaz na poslu. Iako je vrlo mlad, odlučan je da preuzme stvari u svoje ruke i pomogne svojoj porodici, a to se neće dobro završiti jer ubrzo upoznaje lokalnog dilera Simona (Harris Dickinson) koji, nakon što mu kupi patike i počasti ga ručkom, odmah vidi priliku da njime manipuliše radi svoje koristi, i vrlo brzo ga baca u mračan svet droge sa katastrofalnim posledicama.

Ono što Tyler treba da uradi je da odnese drogu gde mu je rečeno, a to nikako nisu mesta iz snova, i pre nego što uspe da trepne, Tyler će biti zaglavljen u paklu među narkomanima i dilerima, ali i opasnim nasilnicima. Reditelj Henry Blake uspeva da fino složi priču tako da ne liči na mnoge druge koje smo već videli kada je reč o klincima u tim osetljivim godinama, povodljivim balavcima iz problematičnih i nestabilnih porodica koji su odlučili odrasti pre vremena i krenuti putem kriminala ni ne znajući šta ih čeka na tom putu. I ovo nije samo priča glavnog lika iz filma, nego priča o hiljadama drugih iz stvarnog života, onima koje nikada ne čujemo ili ne vidimo. Razlog za pogledati "County Lines" je i glumačka postava, svi su veoma ubedljivi, ali najveće pohvale idu na račun Conrada Khana, u probojnoj ulozi, onoj koja mnogo traži od njega kao mladog glumca: početna scena se oslanja isključivo na izraze njegovog lica. Zahvaljujući Khanu i Blakeovom inteligentnom scenariju, razumemo zašto Tyler donosi odluke koje donosi, čak i kada je jasno da greši, mi smo uvek uz njega. Uostalom, on je samo klinac koji tek treba da nauči neke stvari u životu, a ovo će mu biti pravi "šamar u lice". Inače, "County Lines" se može smatrati nastavkom istoimenog kratkog filma, koji je Blake snimio 2017. godine.

Iz filma se, nesumnjivo, mogu izvući pouke i njegova poruka je vrlo jasna. Ipak, ono što je najupečatljivije u prvom filmu Henryja Blakea jeste zapanjujuć svet koji on stvara, od školskih dvorišta, preko mokrih gradskih ulica, do skučenih stanova. Reditelj nema ni najmanju želju da se ekran začini glamurom, sve što vidimo su mesta na kojima niko od nas ne želi da bude. Blake zadire duboko u taj svet i ne plaši se da prikaže svaki nasilni čin na načine koji su često mučni za gledanje, ali je neophodno za ovakvu vrstu priče.

Pravo je zadovoljstvo videti talenat novog filmskog stvaraoca, čiji rad odiše iskrenošću i posvećenošću. Nemoguće je pronaći bilo kakve nedostatke u "County Lines", ovo je jedan krajnje realističan i vešto snimljen film.

Ocena: 9/10.

среда, 25. мај 2022.

The Guilty / Den skyldige (2018)

 Kritika objavljena na Before After


Još jednom imamo čist dokaz da nije potrebno mnogo stvari da bi se napravio zanimljiv, uzbudljiv i zadivljujući igrani film. Sve što je potrebno je originalna ideja i dobri glumci.

U prošlosti smo dobili veliki broj filmova u kojima se radnja odvija u jednoj prostoriji sa manjim brojem glumaca, ili čak samo sa jednim („Locke“, „Buried“, „Rear Window“). S druge strane, iako ih ima dosta, filmove ove vrste, samo sa jednim likom, nemamo baš često prilike gledati. Jedan takav film jeste upravo “The Guilty”, koji je bio danski kandidat za Oskara, a potpisuje ga reditelj i scenarista Gustav Möller, to je njegov prvi dugometražni film. Zapravo, samo na momente ovde vidimo neke druge likove koji su sporedni, fokus je u potpunosti na našem junaku koji će se naći u trci s vremenom, a ubrzo ćemo ga i upoznati. Möller i Emil Nygaard Albertsen su napisali zajedno scenario, i to kakav! “The Guilty” je film koji se gleda u jednom dahu. Međutim, nedavno smo dobili i rimejk, odnosno američku verziju, koja sigurno nije bolja od ove, dakle, obratite pažnju na izbor filma i birajte ovu originalnu.

Naš glavni junak filma pokušava da spasi jedan ljudski život. Rizikovaće otkaz na poslu, gurnuti sebe do krajnjih granica, a sve to da bi pomogao osobi koju ne poznaje i koju nikad nije video u životu. Doduše, to je delimično njegov posao (makar trenutno), ali pokušajte da se na trenutak stavite u njegovu situaciju i shvatićete da mu nimalo nije lako i prijatno.

Radnja filma smeštena je u kancelariji policijske službe za hitne slučajeve. Alkoholičari i ljudi koji su doživeli nesreću samo su neki od onih koji zovu i traže pomoć. Glavni lik Asger (Jakob Cedergren) je policajac, koji je sticajem okolnosti, trenutno na poziciji dispečera Hitnih slučajeva. To nije posao iz njegovih snova – sedenje i prosleđivanje slučajeva policiji ili hitnoj pomoći. U toku jednog takvog poziva javlja se Iben, a Asger i jedan od zaposlenih ubrzo shvataju da je njegovu sagovornicu kidnapovao bivši suprug, dok je njeno dvoje maloletne dece ostalo kod kuće, i to potpuno sami. Asger ne bi smeo previše da se petlja u to, ali želi da pomogne i stupa u kontakt sa Matildom, ćerkom od Iben, obećavši joj da će s njenom majkom biti sve u redu.

Ono što je zapravo trebalo da bude dosadna smena postaje napeta trka s vremenom. Asger zatim poziva uplašenu ženu Iben (Jessica Dinnage, koja svojim glasom prenosi impresivan niz emocija), koja govori da je njen otmičar vozi na neko nepoznato mesto, gde tačno, to niko ne zna. Asger daje sve od sebe da zaustavi kombi u kojem je Iben, pre nego što stvari odu predaleko. Međutim, poziv se prekida. Kako više ne može ponovo da stupi u kontakt s Iben, on umesto toga poziva ponovo (po nekoliko puta) njenu ćerku, koja mu daje više informacija o njenom ocu. Bez ičega osim telefona i računara, Asger postaje čovek opsednut slučajem, odlučan da spasi Iben. U tom trenutku, on, i mi zajedno s njim, smo već uvučeni u slučaj koji on nakon završetka smene ne može da ostavi. Likovi, njihovi razgovori i sve ostalo je toliko autentično, da je lako s punom jasnoćom “videti” spoljni svet, kojeg zapravo mi ne vidimo.

Pored svih pravila i saveta kolega da ide kući, da nije na njemu da rešava slučaj, on to neće uraditi i shvatamo da Asger nije „običan“ službenik, već prava osoba koja, ukoliko bi vam pomoć zatrebala, treba da se nađe s druge strane slušalice. Retko se dešava da se glumcu pruži prilika da bude sam u svakoj sceni i da se za sve on pita, a Jakob Cedergren to koristi u potpunosti, pretvarajući svaki trenutak u nešto izvanredno. Reditelj Gustav Möller takođe pokazuje svoj raskošan talenat, od pisanja do režije, i stvara jednu krajnje zategnutu i klaustrofobičnu atmosferu.

Gradeći radnju postepeno i sporo, reditelj nam ne daje puno podataka o Asgeru. Gledajući film znamo samo da je on tu privremeno (po kazni, kao policajac pod suspenzijom zato što je na svom primarnom poslu prilično zabrljao), da mu nedostaje rad na terenu i da sutradan ima vrlo bitno suđenje. Takođe, nikada ne vidimo ono što se dešava na drugoj strani. Möller jednostavno nije želeo da publika vidi šta se događa, a to se pokazalo kao ispravna odluka, te tako dobijamo i elemente misterije. “The Guilty” je mali film koji se na originalni i zanimljiv način bavi velikim temama. Ovakvi eksperimenti uglavnom lako propadnu, ali kada imate dva majstora, onda je to druga priča, i kao što rekosmo, dokaz da se sa malo može napraviti mnogo.

Kada se podvuče crta, “The Guilty” je pedantno i pažljivo urađen film. Reditelj Gustav Möller je rano naučio svoj zanat, njegov film je impresivan, posebno kada se uzme u obzir da je prvenac. Fotografija Jaspera Spanninga i dizajn zvuka (vrlo bitna stvar) koji potpisuje Oskar Skriver, takođe zaslužuje velike pohvale. Kada su u pitanju filmovi koji se odigravaju u jednoj prostoriji, “The Guilty” je neprikosnoven.

Ocena: 8,5/10.

понедељак, 9. мај 2022.

Mud (2012)

 Kritika objavljena na Before After


Režija: Jeff Nichols

Scenario: Jeff Nichols

Uloge: Matthew McConaughey, Tye Sheridan, Jacob Lofland, Reese Witherspoon, Sam Shepard, Roy McKinnon, Sarah Paulson, Michael Shannon


Leto nam se polako bliži, a to znači: velike vrućine, kratke majice, šorcevi, hodanje u papučama (ili bosi), dosadni komarci, kupanje i ostale stvari koje čine leto. Film "Mud" ("Leto na obalama Misisipija"), koji potpisuje reditelj i scenarista Jeff Nichols, je pravi letnji film, ali pored toga što je zabavan, takođe je i napet, čak i kad se ne dešava ništa bitno imamo osećaj da će neko uskoro da pukne i izleti iz šina. U pitanju je kriminalistička drama o odrastanju smeštena na američki jug, odnosno Arkansas, odakle dolazi i reditelj. Dakle, za Jeffa Nicholsa je ovo vrlo lična priča. Njegovi drugi filmovi koje je režirao poput "Take Shelter" (2011) i "Midnight Special" (2016) imaju natprirodne elemente, dok je "Mud" realističan i podseća na odrastanje.

Ime filma "Mud", u prevodu znači „Blato“, ali najmanje je blatnjav, a više blistav i sjajan film: pripovedanje je fluidno, a emocije transparentne. Ima lagan tempo koji vas nosi poput splava na Misisipiju, gde je smešten veći deo filma. Obratite pažnju na glumce: Matthew McConaughey, Tye Sheridan i Jacob Lofland. Može li bolje za ovakvu priču? Način na koji ova deca igraju svoju ulogu je zapanjujuće, vrlo prirodno i apsolutno sjajne predstave (nešto slično smo videli u filmu "Stand by Me"), posebno je to velika stvar jer naspram sebe imaju tako sjajnog i iskusnog glumca kao što je Matthew McConaughey. Film je bio u trci za Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu 2012. godine (pobedio je film "Amour"), a prikazan je i na filmskom festivalu u Sundanceu.

U prvoj sceni filma, četrnaestogodišnji Ellis (Tye Sheridan) iskrada se iz svoje kuće, odnosno splava na reci u Arkansasu pre zore - pored osvetljene kuhinje, u kojoj njegova majka plače zbog neodgovornosti njegovog oca (roditelji su pred razvodom) - i sastaje se sa svojim prijateljem Neckboneom (Jacob Lofland). Uputili su se na rečno ostrvo na kojem je Neckbone video čamac na drvetu, očigledno izbačen olujom. Neckbone želi da ga uzme za sebe, ali će ubrzo obojica shvatiti da neko tamo živi i posmatra svaki njihov korak - čovek sa cigaretom u ustima i pištoljem zataknutim za kaiš. Glumi ga Matthew McConaughey i predstavlja se kao Mud. A njegovo ime će zaista postati blato ako ga pronađe policija i neke druge osobe koje ga traže. Mud tvrdi da je odrastao u blizini i dečacima govori da mu treba hrana i obećava da će im dati čamac ako mu pomognu dok on bude bio na ostrvu, a čamac bi trebao zapravo da bude sredstvo za bekstvo, ali nakon što se popravi.

Dečaci su u početku vrlo sumnjičavi prema njemu, ne znaju šta da očekuju od čoveka kojeg prvi put vide u životu, ali ubrzo se vraćaju sa hranom i pitaju ga zašto se krije, a on im objašnjava da čeka svoju devojku Juniper (Reese Witherspoon), koju opisuje kao lepu sa tetovažama slavuja na rukama, Mud kaže Ellisu „ona je kao san iz kojeg ne želiš da se probudiš“. Kasnije, dečaci je primećuju kako kupuje namirnice u gradu. Ubrzo nakon toga, dečaci u gradu saznaju da policija traži muškarca, čiji se opis podudara sa čovekom kojeg su upoznali i koji živi na ostrvu u čamcu. Nakon što su saznali da je Mud begunac, Ellis i Neckbone žure nazad na ostrvo po odgovore. Mud im objašnjava da je ubio muškarca sa kojim je Juniper zatrudnela, jer je bio nasilan prema njoj - gurnuo je niz stepenice i izgubila je dete. Dečaci odlučuju da mu veruju i pomognu u zamenu za njegov pištolj. Međutim, shvatićemo da to i nije baš sve tako: prvo, Juniper nije tako divna i bajna kako je Mud predstavlja, a drugo, izgleda da joj se baš i ne žuri na to ostrvo. Pre će biti da je Mud zaljubljen do ušiju i da ne vidi pravu realnost. No, ona i policija su manji problem, njega pravi problem tek čeka.

Iskreno prijateljstvo trojke se razvija, pa Mud šalje Ellisa kod Toma (Sam Shepard, izuzetna uloga u samo nekoliko pojavljivanja), staroj očinskoj figuri iz detinjstva, po pomoć. Tom živi preko reke, ali nije oduševljen kad čuje da je Mud ponovo u nevolji zbog Juniper i odbija da pomogne. Mud zatim daje dečacima uputstva za Juniper. Oni pronalaze njenu motelsku sobu u kojoj zatiču brata od čoveka kojeg je Mud ubio, kako maltretira Juniper, zahtevajući od nje da kaže gde se nalazi Mud. Ellis i Neckbone sve to prenose i stalno dolaze sa novim informacijama na ostrvo, a Mud je svestan da je porodica čoveka kojeg je ubio došla da naplati stare dugove.

Od ljubavnih filmova i komedija, preko naučno-fantastičnih, do napetih trilera, Matthew McConaughey je dokazao da se radi o veoma raznovrsnom i moćnom glumcu, a ovde potvrđuje klasu. Od čoveka koji sedi sam na belom pesku, puši cigaretu i čeka, do onog koji beži jer se boji, Mud je poput bajke. Međutim, prave zvezde su ovde klinci - Tye Sheridan i Jacob Lofland. U ovim godinama, u ovakvom filmu, puna dva sata i deset minuta biti u svakoj sceni i raditi to tako ubedljivo, prirodno i sa lakoćom, to je za respekt. Iako "Mud" govori o čoveku u bekstvu, to je takođe film o ljubavi i odrastanju. Ellis istovremeno proživljava i razvod roditelja i svoje prvo romantično iskustvo sa dve godine starijom devojkom. Nažalost, Ellis će naučiti da u ljubavnim odnosima ne ide baš uvek sve lako i glatko, zbunjen je i tužan što prava ljubav možda neće pobediti sve prepreke. Ipak, u ovoj vrućoj atmosferi imamo stalni osećaj straha da će se nešto loše dogoditi: pištolj u rukama pogrešne osobe, otkazivanje motora na čamcu usred reke, ili čak samo zmije (kojih ima u filmu dosta i igraju važnu ulogu u priči) je sasvim već dovoljno. No, lepota je isto tako na svakom koraku, a ona dolazi iz prelepih slika reke Misisipija i cele prirode koju vidimo. 

Ono što Jeff Nichols ovde vešto radi je balansiranje dve radnje: jedna je dešavanje s Mudom, a druga se fokusira na Ellisa. Dakle, Ellis ima i posebnu priču, odnosno pratimo njegov život i kod kuće. Neckbone je takođe veoma prisutan i ništa manje važan. Kad se upoznamo sa likovima i njihovim pričama, film nas u potpunosti drži prikovanim za ekran i ne pušta nas dok se ne završi. Toliko je sve živopisno da imamo osećaj da smo i mi tamo. Reditelj Jeff Nichols će nas, pored celovite i slojevite filmske priče, počastiti i sjajnom akustičnom country muzikom koja se savršeno uklapa u okruženje, te nam prirediti i napeto, veličanstveno finale filma.

"Mud" je toliko dobar da ga ne može ništa pokvariti, ovo je film koji se jednostavno mora gledati, verovatno i više puta. Da li je reditelj Jeff Nichols svestan koliko je dobar film napravio? Preporuka kao kuća!

Ocena: 9/10.