понедељак, 18. април 2022.

Happening / L'Événement (2021)

 Kritika objavljena na Before After


Žene su zavladale filmskim festivalima u poslednje vreme i okitile se nagradama, i to uglavnom onim prestižnim. Drama o abortusu "L'événement" koju je režirala francuska rediteljka i scenaristkinja Audrey Diwan, osvojila je Zlatnog lava na festivalu u Veneciji prošle godine, to je druga godina zaredom da je film koji je režirala žena osvojio glavnu nagradu, u 2020. to je bio film "Nomadland". Novozelandska filmašica Jane Campion je dobila nagradu za režiju, odnosno Srebrnog lava za svoj vestern "The Power of the Dog", dok je Maggie Gyllenhaal osvojila nagradu za scenario za svoj rediteljski debi "The Lost Daughter". Zapravo, tu dominaciju je započela Julia Ducournau, pobednica Kanskog festivala sa filmom "Titane", ostvarenjem koje je podiglo dosta prašine.


Ova šokantna i potresna naturalistička francuska drama, poznata i kao “Happening” na engleskom, tematski se nastavlja na kultni film “4 Months, 3 Weeks and 2 Days” (2007), koji je režirao rumunski filmaš Cristian Mungiu, s tim da razlika je u tome što naša glavna protagonistkinja, koja očajnički želi da abortira, planira da to učini u Francuskoj početkom 1960-ih. Film je adaptacija istoimenog autobiografskog romana francuske autorke Annie Ernaux iz 2000. godine, u kojem je opisala svoje iskustvo s abortusom početkom 60-ih godina, dok je isti još bio ilegalan u Francuskoj.


U priči pratimo životne muke Anne (Anamaria Vartolomei), posvećene i darovite studentice književnosti pred kojom je blistava i obećavajuća budućnost ili makar se tako čini. Anne je ambiciozna, odlučna, hrabra i inteligentna, a studiranje vidi kao spas, odnosno veruje da će studiranjem doći do boljih mogućnosti nego što su ih u životu imali njeni roditelji, vlasnici seoske gostionice. Međutim, ubrzo će se naći u problemu kada neočekivano zatrudni. Kako se približavaju završni ispiti i kako postaje sve više svesna da su joj snovi ugroženi, Anne očajnički traži nekoga da joj pomogne da izvrši abortus. No, neće to ići tako lako jer mi smo u Francuskoj 60-ih godina prošlog veka i kazne su veoma ozbiljne, kako za one koji odluče da abortiraju, tako i za sve one koji pomažu da se to dogodi. Ona rizikuje zatvorsku kaznu i čini sve što može da se reši ove neželjene trudnoće, dok mi pratimo svaki njen korak ka ostvarenju tog cilja. Naravno, to je trka s vremenom kojeg je sve manje.


Njen cilj je jasan: da studira, da ima karijeru, a možda kasnije, kada dođe vreme, da bude majka. Kada shvati da je trudna u trenutku kada to nikako ne želi, Anne je potpuno prestravljena. Ona zna da je život kakav je planirala i kakvom je težila završen i kako se oseća vidimo na njenom licu, plače i apsolutno ne želi da ima dete začeto tokom kratkotrajne veze s njenim „momkom“ iz Bordoa. Anne moli lekare da joj pomognu (jedan od lekara sa kojima se konsultuje će čak da je prevari da sebi ubrizga nešto što ima suprotan efekat od onoga što je tražila), pokušava da pronađe pomoć među prijateljima i okreće se opasnim metodama kako bi prekinula neželjenu trudnoću. Jedni joj govore da pusti prirodu da ide svojim tokom i da se čak ni ne šali s takvim stvarima, dok druge ne zanima - „to nije naš problem“, kaže njena prijateljica. Gde god da ode, uglavnom nailazi na neprijateljstvo, gađenje i strah, te dobijamo i uvid u to kako društvo gleda na njenu situaciju. Ono što je najšokantnije je da sve to izgleda potpuno realno i da smo svesni da, iako je u pitanju igrani film, sve što vidimo nije fikcija, jer mnoge žene iz celog sveta su morale da prođu kroz isto, a verovatno i dalje prolaze. Recimo, u Teksasu je odobren zakon koji zabranjuje abortus nakon šeste nedelje trudnoće, čak i u slučajevima silovanja i incesta.


Prikazana u svakoj sceni filma, francusko-rumunska glumica Anamaria Vartolomei radi veliki i težak posao s njenim likom Anne jer mora da nosi ceo film na svojim leđima, međutim, Vartolomei to radi sa lakoćom i ubedljivo. Sve što ona želi je da ima kontrolu nad sopstvenim telom i da preuzme kontrolu nad sopstvenim životom. "L'événement" je težak film, ali brutalno iskren, u svakom smislu. Rediteljka Audrey Diwan mu daje izgled psihološkog trilera, a fokus je u potpunosti na Anneinom turbulentnom emocionalnom stanju. Kamera je uvek u blizini Anne, njeno lice u krupnom kadru je ono što rediteljku zanima, kao i nas publiku. Ovo je tek drugi film koji je Diwan snimila (debi je bio "Losing It"), ali je bez sumnje pokazala apsolutnu zrelost da režira veoma ozbiljan film. Naravno, nisu "L'événement" i "4 Months, 3 Weeks and 2 Days" jedini filmovi koji se bave ovom temom, odnosno pitanjem abortusa, tu su još "Vera Drake" (2004) Mikea Leigha, te nedavni "Never Rarely Sometimes Always" (2020) Elize Hittman, ali "L'événement" je i te kako dobrodošao film.


Dakle, osećaj usamljenosti je prenet iz knjige na lik u filmu i to je takođe ono što film najviše istražuje. Čak i oni koji su joj u početku bili prijatelji postaju sebični ljudi. Ostaje potpuno sama. Diwan odlično koristi izvorni materijal i priča duboko ličnu priču da pokaže istinu i ništa osim istine. Na kraju, "L'événement" je autentično, važno i ozbiljno delo, a ujedno i podsetnik da je ovo priča o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Ocena: 8,5/10.

Нема коментара:

Постави коментар