среда, 13. октобар 2021.

Snowtown (2011)

 


Režija: Justin Kurzel

Scenario: Shaun Grant

Uloge: Lucas Pittaway, Daniel Henshall, Louise Harris


Australijanci se ne šale kada snimaju filmove, to treba da svima bude jasno. I iako snimaju filmove svih žanrova, uglavnom prevladavaju drame, koje znaju ponekad biti toliko teške da se čoveku okrene želudac, a to se može pripisati problematičnoj istoriji zemlje u kojoj je bilo raznih sakaćenja, ubistava, silovanja i ostalih gadosti. Jedna takva drama mogla bi biti "Snowtown", koja je zasnovana na dve knjige: "Killing for Pleasure", autorke Debi Marshall, i "The Snowtown Murders", autora Andrewa McGarrya. Reditelj-scenarista Justin Kurzel, rodom iz Australije, prihvatio se posla i snimanja biografskog filma kojem nije cilj da gledaocu zgadi život, već da ispriča šokantnu i istinitu priču.

U pitanju su ubistva koja su počinili John Bunting, Robert Wagner i James Vlassakis u periodu od avgusta 1992. do maja 1999. godine u okolini Adelaide, u Južnoj Australiji. Četvrta osoba, Mark Haydon, takođe je kasnije osuđen zbog pomaganja u zločinu, a suđenje je bilo jedno od najdužih u australijskoj pravnoj istoriji. Većina tela pronađena je u buradima, a veruje se da su počinioci zločine izvršili zbog mržnje prema pedofilima i homoseksualcima, a kasnije i prema osobama sa invaliditetom i narkomanima. Zločini Buntinga (bio je vođa) i njegovih saučesnika zapanjujuće su prikazani u filmu. Ovi ljudi su počinili neke od najgroznijih zločina ikada zabeleženih u istoriji zemlje. Ostavili su fizičke dokaze i trula tela svojih žrtava u malenoj seoskoj zajednici samo 90 milja severno od Adelaide, koja se zove Snowtown (otud i naziv filma). Ukupno su ubili dvanaest pojedinaca, od kojih su neki uključivali i njihove članove porodice i komšije.

Banda je mučila većinu svojih žrtava koristeći različite alate, sve vreme ih terajući da priznaju da su pedofili, pa čak i one koji to nisu bili. Počinioci su takođe raskomadali i pojeli neke delove tela svojih žrtava, a ostatke bacili u burad. Iako je Bunting uvek tvrdio da je njegov primarni motiv za ubistva bio da oslobodi svet od pedofila, novac je bio dodatan motiv. Po svemu sudeći, John Bunting, vođa grupe, bio je harizmatična i manipulativna osoba koja je lako stekla prijatelje. Njegova mržnja prema tim pojedincima često se pripisuje seksualnom zlostavljanju koje je pretrpeo od strane starijeg prijatelja u mladosti. Kao tinejdžera, Buntinga su privlačili nasilje i mučenje, radeći u klanici i govoreći prijateljima da voli mučenje i ubijanje životinja. Iako je prvo telo otkriveno 1994. godine, policija Južne Australije je 1999. godine uspostavila vezu sa Buntingom i ostalim počiniocima. U maju 1999. policija je otkrila osam tela zbijenih u buradima u trezoru banke u Snowtownu. Istražitelji su kasnije otkrili da su se tela, iako su pronađena u Snowtownu, dogodila na drugom mestu. Još dva tela otkrivena su u dvorištu Buntingove kuće u predgrađu Adelaide.

Na jednom od najdužih suđenja u istoriji Australije, Bunting je osuđen za ubistva na 11 doživotnih kazni bez mogućnosti uslovnog otpusta. Wagner je dobio 10 doživotnih kazni, dok su Vlassakis i Haydon (među čijim žrtvama je bila i njegova supruga) osuđeni na 26, odnosno 25 godina zatvora. O ovom slučaju je objavljeno nekoliko dokumentarnih filmova, od kojih je najznačajniji "Snowtown: The Bodies In The Barrels Murders". Takođe, ova nagrađivana drama, "Snowtown", pod režijom Justina Kurzela, dočarava zločine u jezivim detaljima.

Film započinje sa grupom ljudi i upoznajemo se sa likovima. Daniel Henshall glumi zagonetnog negativca, Johna Buntinga, bivšeg radnika klanice koji je oko sebe okupio grupu saučesnika koji će vrebati i ubijati njihove komšije, prijatelje i porodice, te profitirati od njihove smrti. S toplim osmehom i svojom iskrenošću, Henshall je harizmatična sila ka kojoj drugi gravitiraju, a njegov složeni nastup dočarava na koji način je John Bunting stekao prijatelje i uticao na ljude da mu se pridruže u svom sedmogodišnjem ubijanju. Među tim saučesnicima je Jamie Vlassakis (Lucas Pittaway), tihi tinejdžer naviknut na stalno seksualno uznemiravanje i muke koje mu nanose ljudi iz njegove porodice i šireg okruženja, ali se čini da je tu sudbinu prihvatio jer očigledno ne može ništa učiniti po tom pitanju. Događaji u "Snowtownu" odvijaju se uglavnom iz perspektive Jamiea, koji je kasnije postao ključni svedok protiv Buntinga i Roberta Wagnera.

Jamie živi sa svojom samohranom majkom, Elizabeth (Louise Harris), koja je tupava, zapuštena žena, jedva da i govori, i sa dva mlada brata u očajnički siromašnom mestu, a harizmatični i manipulativni John se polako ubacuje u njihove živote, udvarajući se bednoj Elizabeth i postajući izopačeni uzor za izgubljenog dečaka, koji u njemu vidi očevu figuru koja mu nedostaje. Polako i sigurno, John uvlači nesrećnog dečaka u njegov krug saučesnika. Nagoveštaj da bi stvari mogle eskalirati dolazi kada John i Jamie počnu da bacaju kornete sladoleda na prozore svog komšije pedofila i bacajući raskomadanu glavu, rep, šape, uši i utrobu zaklanog kengura na trem seksualnog prestupnika, a to je samo početak gadosti.

Justin Kurzel u svom rediteljskom debiju ima punu kontrolu nad pričom. On koristi sive i beživotne boje, dok njegovi likovi iscrpljeni sede u kući ili na tremu i puše.. "Snowtown" je izuzetno mračan i nasilan, sa nekoliko scena teških za stomak, međutim, većina nasilja dešava se izvan ekrana. Nisu sve stvari objašnjene, ali Kurzel je zakucao eksere na svim bitnim mestima. 

U pojedinim stvarima, "Snowtown" je zaista izvanredan. Međutim, uloge koje su glumci neverovatno izneli, su glavna i najbolja stvar filma, pritom ovo im je debitantski nastup. Ipak, bez obzira na to koliko ovaj film bio dobar, teško je zamisliti da će privući veliku publiku. Previše je tu gadosti i izopačenosti, a mučenje i zlostavljanje ljudi ne prestaje, dva sata čiste muke, pa je donekle razumljivo. "Snowtown" je premijerno prikazan na Filmskom Festivalu u Adelaideu 2011. godine i osvojio je nagradu publike, a takođe je prikazan i u Kanu, gde je dobio nagradu FIPRESCI - posebno priznanje.

Potpuno depresivan i često uznemirujući, "Snowtown" nije film za slabe ljude. Međutim, ako se možete mentalno pripremiti za mučnu priču koja je u središtu ove emocionalno razarajuće drame, nećete zažaliti. "Snowtown" je jeziva studija o zloj, dominantnoj ličnosti i njegovim žrtvama. 

Ocena: 8/10.

Нема коментара:

Постави коментар