недеља, 24. октобар 2021.

Dune: Part One (2021)

 


Režiser Denis Villeneuve uspeo je da na velikom platnu „uspešno“ prikaže naučno-fantastični klasik Franka Herberta iz 1965. godine „Dune“, a to nije mala i laka stvar. Film je premijerno prikazan prošlog meseca na Venecijanskom filmskom festivalu i dobio je uglavnom pozitivne kritike kritičara, a reklo bi se da je i većina publike zadovoljna. Inače, „Dune“ je trebalo da bude jedan od najvećih filmskih spektakla tokom 2020. godine, ali je kovid učinio svoje, pa je film pomeren za oktobar 2021. godine.

Iako se nekoliko režisera već oprobalo u snimanju ovog filma, nije im baš pošlo za rukom. Villeneuve je, međutim, očigledno bolje odgovarao zahtevnom materijalu nego drugi autori poput Alejandra Jodorowskog i Davida Lyncha. Od svojih ranih filmova na francuskom jeziku kao što su „Polytechnique” (2009) i „Incendies” (2010) - koji je nominovan za Oskara, francusko-kanadski režiser Denis Villeneuve se postepeno kretao ka stvaranju velikih, snažnih filmova, od napetog trilera „Prisoners” (2013), brutalnog krimi-trilera „Sicario” (2015), pa sve do naučno-fantastičnih filmova kao što su „Arrival“ (2016) i „Blade Runner 2049“ (2017). Dakle, radi se o veoma veštom režiseru koji sa svojim prethodnim delima sugeriše da ima razloga da mu se veruje, ali opet, to nikad nije garancija.

Dužina trajanja njegovih filmova se povećavala sa svakim novim projektom, a „Dune“ je među najdužima u njegovoj dosadašnjoj karijeri, zapravo, samo „Blade Runner 2049“ je za nijansu duži. Naravno, Herbertov originalni roman je sam po sebi bio ogroman, u pitanju je preko 400 stranica, ali za Villeneuvea to nije predstavljalo problem i bio je spreman da ga prenese na filmsko platno u što boljem svetlu. Kada je Villeneuve ove godine rekao da je ovo film koji zahteva da se vidi u bioskopu, nije preterao: kinematografija Greiga Frasera i muzika čuvenog Hansa Zimmera je spektakularna, što uveliko doprinosi atmosferi, dok odličan scenario prema knjizi potpisuju Jon Spaihts, Eric Roth i sam Villeneuve. Ono što je takođe neophodno je svakako i dobra glumačka ekipa, koju predvodi mladi i sjajni Timothée Chalamet (nezaboravni Call Me by Your Name) i iskusni Oscar Isaac (nedavno je snimio solidan The Card Counter). 

„Dune“ je smeštena u daleku budućnost, u kojoj, galaktičkim carstvom, u ime cara, planetama vladaju plemićke porodice. 

Melanž, ili začin, najvrednija je i najređa supstanca u galaksiji. Droga, čije se posledice kreću u rasponu od produžetka života do putovanja međuzvezdanim prostranstvom, može se naći samo na jednoj planeti: na negostoljubivom pustinjskom Arrakisu, poznatijem kao Dina. Paul Atreides (Timothée Chalamet) je brilijantni mladić rođen za velike stvari, sin vojvode Letoa Atreidesa (Oscar Isaac) i majke Jessice (Rebecca Ferguson), koji živi u jednoj od plemićkih porodica, a zadatak koji dobija njegov otac od cara je da porodica upravlja opasnom pustinjskom planetom Arrakis na kojoj se nalazi začin. Znajući da je Arrakisom decenijama vladao rivalski klan Harkonnen, na čelu sa okrutnim patrijarhom, baronom Vladimirom (Stellan Skarsgård), Leto sumnja da iza careve odluke postoji opasna zamka, ali ipak poslušno prihvata zadatak, pa porodica Atreides odlazi na Arrakis. Onaj ko vlada Arrakisom, vlada i začinom, a ko vlada začinom vlada i kompletnom galaksijom. Međutim, kontrola nad najznačajnijom supstancom pokazaće se kao opasan poduhvat.

Nema smisla puno pričati o radnji filma jer je „Dune“ kompleksno delo, a ne bi bilo loše čak pročitati ili malo se uputiti pre gledanja kroz knjigu ili neke tekstove na internetu. Mnogo toga se tu dešava da bi moglo stati sve u jednu filmsku recenziju, i ne radi se samo o jednoj knjizi, već o nekoliko. „Dune“ otvara neke veoma duboke teme - bavi se politikom, filozofijom, religijom, ekologijom... S tim u vezi, porodica Atreides moraće da se uhvati ukoštac s političkim, vojnim, verskim, ekološkim, tehnološkim i emocionalnim implikacijama života na planeti na kojoj kap vode vredi čitavo bogatstvo, dok se sile carstva glože oko kontrole nad Arrakisom.

„Dune“ je svakako sposoban da nas prenese u svoje vanzemaljske pejzaže kroz svoja brojna tehnička dostignuća. Dizajn produkcije, kostimi, vizuelni efekti, kao i pomenuti zvuk i fotografija su zaista na visokom nivou. Međutim, „Dune“ se vodi kao „Prvi deo“ (koji je veliki i hrabar, ali je nepotpun) i, dok Warner Bros. Pictures ne potvrdi „Drugi deo“ i Villeneuve ne zaključi priču, film se ne može smatrati potpuno uspešnim jer ne stoji samostalno.

Svaka uspešna adaptacija „Dune“ mora da postigne pravu ravnotežu, a čini se da je Villeneuve na dobrom putu da to postigne. On svakako ima u planu da nastavi ovu priču i da isporuči drugi deo kako bi upotpunio svoju viziju. Da li će se to desiti ili ne, ostaje da se vidi, ali prvi deo je spektakularno i impresivno iskustvo, vizuelno zapanjujuće, čak i neko novi u Herbertovom svetu „Dune“ može da uživa. Direktoru fotografije Greigu Fraseru nisu nepoznati ovi blokbaster filmovi i serije, pošto je snimio „Rogue One“ (2016), „The Mandalorian“ (2019), a uskoro i novog „Betmena“. Glumačka ekipa okupljena ovde je ogromna, sa mnogo poznatih lica, međutim, neki od njih ne dobijaju puno prostora.

Oni koji su upoznati sa Herbertovim romanom, koji je zauzeo svoje mesto kao jedan od velikih klasika ovog žanra od njegovog objavljivanja kasnih 1960-ih, ovde će biti na poznatom terenu (više nego što je to bio slučaj sa filmom iz 1984. godine, a tu je i TV mini-serija koja je prosto skliznula u zaborav). „Dune“: Prvi deo zadržava većinu stvari iz izvornog materijala, i kao takav, Villeneuveov film nadopunjuje, ali ne menja knjigu. 

Ono što jedino možemo tvrditi je da je „Dune“ ogroman filmski spektakl i ostaje da se vidi kako će izgledati nastavak. Ovo svakako nije film za potceniti jer „Dune“ ima moć poput gigantskih peščanih stvorenja koja žive ispod peska na pustinjskoj planeti Arrakis, a ta moć je da vas uvuče i sažvaće.

Ocena: 8/10.

Нема коментара:

Постави коментар