субота, 7. август 2021.

John and the Hole (2021)




Režija: Pascual Sisto

Scenario: Nicolás Giacobone

Uloge: Pamela Jayne Morgan, Charlie Shotwell, Michael C. Hall, Jennifer Ehle, Taissa Farmiga


John and the Hole je pomalo zbunjujući film za gledanje, čak i za one iskusne filmske kritičare. Ali ako ne žurimo i počnemo o njemu dublje da razmišljamo, dolazimo do toga da je ovo mudar i veoma pametno osmišljen film, a priča koja deluje suviše prosto na prvu, postavlja milion pitanja u jednom minutu. John and the Hole debitovao je na Sundance filmskom festivalu krajem Januara ove godine i uspeo je da izazove reakcije kod mnogih gledalaca, što je obično znak da se radi o komplikovanom filmu. Režirao ga je španski reditelj Pascual Sisto i ovo je njegov prvi dugometražni rediteljski film.

John (Charlie Shotwell) je 13-godišnjak koji pohađa časove tenisa, vežba klavir i ima jednog prijatelja. Potpuno je isključen, a većinu svog života provodi sam. Jednog dana dok je napolju nailazi na duboku rupu u zemlji ostavljenu od nedovršenog bunkera. Ni manje ni više, John će u tu rupu smestiti svoju porodicu nakon što ih drogira i držati ih zatočene u rupi. S porodicom u rupi, John je sada slobodan da radi šta god želi, kad god želi, ali da li je to ono što zaista želi? Ovo je intenzivna, klaustrofobična vožnja detetom sa ozbiljnim problemima, koja vas tera da zastanete i razmislite o svim znacima upozorenja koje redovno zanemarujete. A ta klaustrofobija je još veća briljantnom upotrebom uskog odnosa širine i visine 4: 3, pa se osećate kao da ste zarobljeni u rupi dok je gledate. Drugi fantastičan deo korišćenja ovog odnosa je da iako je John onaj izvan rupe, uvek se oseća kao da je i on zarobljen. Zarobljen u svom domu, u svojim lažima, pa čak i u svom umu.

John pleše na ivici noža. S jedne strane, dečija sloboda bez odgovornosti, beskrajno slobodno vreme, a sve ono što poželi pada u krilo naizgled s neba kao kišnica. S druge strane, preteća realnost računa, novca i odgovornosti. Ali dete u tim godinama nema jasnu predstavu šta to znači, sve što ga zanima je da radi stvari koje njemu padnu na pamet i koje on hoće. Više se niko ništa ne pita osim njega, on je sada glavni. A roditelji nisu ni svesni da im je dete skrenulo s puta, jedina koja možda sumnja u to je njegova sestra koja je takođe u rupi. No, ako nisu, biće. Kada shvate da su prepušteni na milost ili nemilost sopstvenog sina, od kojeg zavisi da li će dobiti obrok i toplu odeću. Sam John možda čak ni ne zna tačno zašto to radi; čini se da nema jasan plan šta dalje raditi i izgleda više kao da samo isprobava stvari.

John and the Hole jedan je od onih filmova koji odbija da nahrani publiku kašikom, ostavljajući sve scene otvorene za tumačenje. Ovo će zasigurno frustrirati ili dosaditi, ali dvosmislenost koju španski reditelj Pascual Sisto iznosi u svom rediteljskom debiju najveća je snaga filma. Spor tempo filma stvara uznemirujuću priču o adolescentnoj teskobi, egzistencijalnom strahu i o tome šta zapravo znači biti nezavisan. John and the Hole možda ne ide dovoljno daleko s tim idejama, ali činjenica da ga njegova neodređenost i odbijanje direktnih odgovora čini više zadivljujućim nego otežavajućim. Ovo je više od zabavnog filma i ovde ima o čemu da se razmišlja dok glava ne zaboli.

Ali Shotwellova predstava je vrhunska. Nepristrasno gledajući svoju porodicu zatočenu u rupi i polako lutajući po praznom dvorcu koji mu je na raspolaganju, on je motor filma koji baca čaroliju nelagode. Filmska ponuda je takva da ima mnogo filmova o „jezivom dečaku“, ali malo njih zapravo funkcioniše kao priča o odrastanju poput John and the Hole. Ledeni i povremeno proganjajući, ovo je film koji je u stanju da vas jednostavno "usisa" u svoju priču. Zvuk je takođe značajan element za postavljanje mučne atmosfere, a dužnosti dizajna zvuka padaju na Nicolasa Beckera. Becker je zvučni umetnik i montažer koji ima impresivan doprinos u mnogim filmovima i radio je na nedavnom filmu Sound of Metal (2019), i nosi deo zasluga za uspeh tog filma.

I film i Johnova dela imaju nepredvidljivu prirodu. Njegovo lice nikada ne odaje ono što oseća, i niste nikada sigurni na šta je sve spreman. A zamislite ga tek u odraslom dobu? I dok njegovi roditelji i sestra sede u svom novom zatvoru, sve što mogu učiniti je preispitivati sebe i jedni druge. Da li su bili previše oštri prema Johnu? Da li su mu pružili dovoljnu podršku? Šta su učinili tako strašno da zasluže ovu sudbinu? U međuvremenu, sam u svojoj kući, John se upušta u neku vrstu fantazije o odraslom dobu. Uči da vozi očev automobil, podiže novac u gotovini - mada jedino na šta može da pomisli da ga potroši je brdo brze hrane. A njegov eksperiment već je promenio njegovu porodicu: Uče kako je živeti bez lakih zadovoljstava i bez silnog bogatstva u kojem su inače živeli pre nego što su završili u rupi.

John and the Hole je fascinantni triler, pored ludog koncepta da dete baci drogiranu sopstvenu porodicu u rupu, a zatim bukvalno preuzme sve što pripada njima, izuzetno glatko i nelagodno snimanje filma čini ovaj film dubljim nego što izgleda na prvi pogled. To je jedan od onih filmova koji će podeliti publiku zato što je tako nejasan i jeziv. Ali sva ta otkačenost zapravo ima smisla jer često svi mi zaboravljamo za šta su sve deca sposobna.

Ocena: 7/10.

Нема коментара:

Постави коментар