недеља, 15. август 2021.

Don't Breathe 2 (2021)

 Kritika objavljena na Bosonoga Magazin

Režija: Rodo Sayagues

Scenario: Fede Alvarez, Rodo Sayagues

Uloge: Stephen Lang, Brendan Sexton III, Madelyn Grace, Rocci Williams


Osveta je prilično popularna ideja u filmu. Ljudi rade užasne stvari jedni drugima, a oštećena strana želi osvetu. Ali kako je to jednom neko lepo rekao: “Onaj koji smera osvetu čini zlo samom sebi, jer postaje zao.” Da paradoks bude veći, maštanje o osveti, njeno planiranje, pa čak i sprovođenje u delo, umesto da te ljude oslobodi veze sa osobom koja ih je povredila, tu vezu čini još snažnijom, gotovo neraskidivom. Bez obzira na to, ipak uživamo da gledamo kada pojedinci uzmu zakon u svoje ruke i sami reše svoj problem, bar na velikom platnu.

Pošteno je reći da je Don't Breathe bio hit film 2016. godine, kada se prvi put pojavio. Nije važno da li vam se dopao ili ne, bio je popularan i mnoge je iznenadio. Nikada nije bilo pitanje da li će se pojaviti njegov nastavak, jer je sam Stephen Lang (Slepi čovek) bio spreman da nastavi ovu priču od prvog filmskog hita. A čak je izjavio da ne bi imao ništa protiv da se snimi sedam delova. Dakle, sa posvećenim timom koji želi da oduševi svoju publiku ponovo, može li novi nastavak pružiti isto iskustvo? Odgovor je - teško. Menjanje stvari koje su davale rezultat u prvom delu je veoma rizično, ali opet -  hrabro upuštanje u nešto drugačije. Ali producent, urugvajac Fede Alvarez prepušta režiju u drugom delu svom filmskom kolegi Rodu Sayaguesu s kojim je takođe napisao scenario u prvom delu, menja stvari i ne boji se reakcije publike.

Iako nije uobičajeno, često se dešava da neko gleda neki nastavak, a da nikada pre toga ne vidi original. Don't Breathe 2 mogao bi da stoji sam kao svoj film. Ono što se dogodilo u prvom filmu, nikada se ne spominje. I, u tom pogledu, Don't Breathe 2 stoji kao zaseban film koji nema puno toga zajedničkog s prvim delom - što je u jednu ruku dobro, a u drugu - loše. Sve ovo gradi fascinantan pogled na Don't Breathe 2. Ipak, kolege reditelji i scenaristi uspevaju da nam »prodaju« tek gledljiv film-triler koji igra na kartu napetosti i sukoba kao i u prvom delu, a Stephen Lang je nesumnjivo ponovo najintrigantnija figura na ekranu kao slepi čovek. Što se tiče dostupnosti filma, za torent »bandu« neće biti dostupan još neko vreme, i može da se gleda trenutno samo u bioskopu. Mada i oni koji posećuju bioskope bi mogli uštedeti taj novac za nešto bolje.

Dakle, u Don't Breathe 2 dobili smo prilično veliku izmenu stvari, otišao je jedan od prvih asova-odvažna Jane Levy kao simpatična, moralno sumnjiva junakinja, a drugi je degradirani-Alvarez koji je sada samo koautor i producent i kao takav, postoji izvesna jeftinost filma, i to je neminovno, a filmu ne pomaže puno ni srpska lokacija. Da stvar bude gora, ovde je naš antijunak iz prvog dela onaj za koga treba da brinemo, ali pošto smo videli za šta je Nordstrom sposoban, da je ubica i silovatelj, kako možemo da brinemo o tome šta će mu se dogoditi? To je pitanje na koje je delimično odgovoreno predstavljanjem njegove nove ćerke, odnosno zamene, u vidu mlade glumice Madelyn Grace.

Don't Breathe 2 ponovo posećuje Normana Nordstroma, poznatog i kao "slepi čovek" (Stephen Lang), koji vodi samotnički život nakon smrti svoje ćerke. Osam godina nakon što je bio istinski uvrnuti i tragični negativac u prvom delu, otkriveno je da je sebi sada napravio novi život - odgajivši mladu devojku po imenu Phoenix (Madelyn Grace) kao svoju ćerku. Vodi računa o njoj i odbija da pusti Phoenix da istražuje svet spolja iz straha od onoga što bi joj se moglo dogoditi. On je obučava kako da se odbrani i zaštiti, a izlet u grad za nju je retka poslastica. Ali, opasnosti spoljašnjeg sveta ionako pronalaze taj par u obliku pretećeg ludaka Raylana (Brendan Sexton III) i njegove bande razbojnika. Kada se grupa jedne noći pojavi u kući Slepog čoveka da pokupi njegovu "ćerku", vojna mašina za ubijanje će još jednom dokazati da je sila na koju treba računati.

Priča se na pola puta preokreće i u određenoj meri se poigrava sa našim simpatijama, mada je uvek jasno na čijoj je strani film. Sve ne bi funkcionisalo bez sjajnog nastupa Grace, stvarajući mladu junakinju koja je čvrsta, odlučna i sposobna, a ipak još uvek samo klinka koja živi u svetu u kojem vladaju često opasni odrasli ljudi. Lang ponovo glumi Slepog čoveka s kombinacijom lukavosti i telesnosti što ga čini verodostojnom pretnjom, a u ovom slučaju i verodostojnim zaštitnikom. S druge strane, neki bi mogli biti razočarani što Don't Breathe 2 ne odlazi u zaista perverzna područja u kojima je bio original, što ga je nesumnjivo jednim delom i učinilo onako efikasnim. Ali u suštini, ovaj drugi deo nastavlja sa jezivom maštom i oronulim, uznemirujućim raspoloženjem koje je pogodilo publiku prvi put.

Još jedna stvar koja razdvaja prvi i drugi deo je ta, što u prvom delu niko od ljudi u filmu nije bio dobar momak. To ga je učinilo tako efikasnim. Vaše simpatije su bile okrenute naopačke i morali ste ispitati kako ste upravo prihvatili priču koju su vam autori filma dali. To je bila jasna namera jer su filmadžije od početka zadržavale ključne informacije od publike. Dok, ovde, stvari malo drugačije funkcionišu. Međutim, ono što se nije promenilo, to je da je Stephen Lang ostao onaj isti koji nema problem da prospe nekome mozak na brutalan način i ostavi ga da trune. Takođe, kao i u prvom delu, i u nastavku postoje scene gde se gubi svaka verodostojnost, pa se možemo samo smejati onome što vidimo. Ali i to je urađeno s namerom.  

Lang je efektno impozantno fizičko prisustvo na ekranu, ali njegov lik ostaje problem koji film ne može da reši, bar kada je u pitanju moralna dilema. Da li je silovatelj manje zlo ako se brine za dete? Da li je otmičar manje zlo ako se brine o tome koga je oteo? Da li je ubica manje zlo ako pokaže lagano kajanje u poslednjem činu? Odgovor na sve je naravno ne, i možda bi neki drugi film mogao proći kroz takvu moralnu mrlju, ovaj jednostavno, ne može. Don't Breathe 2 ne samo da se bori za vazduh, već se bori i za svrhu i smisao.

Ali da stvari sagledamo malo s pozitivnije strane. Niko ne tvrdi da su filmovi Don't Breathe umetnička dela koja oduzimaju dah. Ovo su trileri u kojima želite da se zabavite, a „mozak pustite na pašu“ i sigurno će biti ljudi koji to smatraju zabavnim. Njegovi intrigantni likovi i moralna pitanja s kojima se poigrava spašavaju ga od potpunog promašaja.

Ocena: 6/10.

Нема коментара:

Постави коментар