недеља, 25. јул 2021.

Yang Guang Pu Zhao / A Sun (2019)

 Kritika objavljena na P.U.L.S.E Magazin o umetnosti, kulturi i društvu

Režija: Chung Mong-hong

Scenario: Chang Yao-sheng, Chung Mong-hong

Uloge: Chen Yi-wen, Samantha Ko, Wu Chien-ho, Liu Kuan-ting, Greg Han Hsu, Wen Chen-ling, Ivy Yin


Dolazi nam ovo malo remek-delo iz zemlje Tajvan, u svojoj šestoj rediteljskoj ulozi tajvanski reditelj Chung Mong-hong je stvorio emocionalnu dramu, a takođe i krimi-triler s puno nezgoda i šokantnih preokreta. Chung Mong-hong na fascinantan način priča zamršenu priču o porodičnoj nesreći. Ova porodična drama, dominirala je nagradama – Zlatni konj 2019. godine. Film je pobedio u šest kategorija – uključujući najbolji igrani film, najbolju režiju i najboljeg glavnog glumca. Premijerno je prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu, a prikazan je i na Međunarodnom filmskom festivalu u Tokiju. 

Ovde imamo jednu porodicu koju upoznajemo u ne baš svetlim trenucima jer su veoma ranjivi. A već na samom početku film kreće sa scenom brutalnog nasilja dok jedan od sinova iz porodice, problematični A-Ho (Wu Chien-ho) i njegov prijatelj Radish (Kuan-Ting Liu) ulaze u restoran s mačetom i odseku ruku osobi s kojom su imali neke nerešene račune, a ruka će završiti u vreloj supi. Iako je jasno da A-Ho nije bio taj koji je to uradio, on će biti osuđen na maloletnički zatvor. Ali, ni to ga neće sprečiti da nastavi da pravi probleme i dalje. Već pri samom dolasku u zatvor on upada u probleme s grupom vršnjaka koji su se našli u istoj prostoriji u kojoj je i on. Njegov otac A-Wen (Chen Yi-Wen) koji je instruktor u auto školi je digao već odavno ruke od njega, a kada čuje da je A-Ho završio u zatvoru on govori kako treba tamo i da ostane, dok je njegovoj majci Qin (Samantha Shu-Chin Ko) to mnogo teško palo i ona ga posećuje s vremena na vreme. Još jedna dodatna stvar koja je protiv A-Hoa su česta poređenja koja njegov otac pravi s njegovim bratom A-Hao (Greg Han Hsu), koji je nesumnjivo „sunce“ iz naslova. Ali, A-Ho je ipak ovde glavni lik.

Nakon što je odslužio kaznu i bude pušten na slobodu, u drugom delu filma A-Ho će težiti da se zaista promeni, da pokuša da ispravi greške koje je ranije pravio, da nađe posao, i da konačno počne da živi normalan život, ali neće to tako lako ići. Uprkos njegovom velikom trudu da se istinski promeni, njegov prijatelj Radish, koji je takođe bio osuđen, je isto izašao na slobodu i sada hoće da A-Ho obavi još jedan prljavi posao za njega. Čini se da je miran i ispravan život A-Hoa koji sada vodi ponovo u iskušenju. Nakon što je konačno uspostavio kontakt s ocem, zaposlio se, i dobio dete s njegovom devojkom s kojom se i oženio dok je bio još u zatvoru, ponovo se nalazi pred izborom koji ga može vratiti nazad iza rešetaka. Radish nije na ekranu veći deo filma, međutim, kada jeste, njegovo prisustvo značajno utiče na radnju – delimično zahvaljujući sjajnom prikazu glumčeve manipulativne ličnosti.

Za razliku od A-Hoa koji uvek stvara probleme u porodici, A-Hao je dete kojem se roditelji dive. A-Hao je mladić koji je pametan, ljubazan i uvek pristojno razgovara sa svima. Ljubaznost A-Haoa mogu da osete svi oko njega. Međutim, ispostavlja se da A-Hao ima mračnu stranu koju uspeva da sakrije od drugih. Ovo je porodica u kojoj svaki njen član nosi svoju tugu, a samo će najizdržljiviji ostati na nogama.

Posebna snaga koju ima “A Sun” je njegovo pripovedanje i glumačka postava, ali vredni su pažnje i veliki broj upečatljivih akcionih trenutaka. Bez obzira koliko porodica volela, vrlo malo njih može biti potpuno otvoreno jedno prema drugom, svako od njih skrivajući neku duboku i često mračnu tajnu. Ponekad su potrebni bol i nesreća da bi se nešto razotkrilo, a porodica se raspada ili se zbližava kroz to. Iako Qin dobro igra snažnu majčinsku ulogu, priča je ipak više o ocu i sinu. Qin daje kontrast. Ona je ta koja se direktno suočava s porodičnim problemima i ostaje uglavnom čvrsta na svojim nogama, iako je očigledno da je iscrpljena.

“A Sun” je predstavio širok sastav likova, svaki sa svojim izazovima i sklonostima. Uprkos ovoj narativnoj složenosti, “A Sun” se nikada ne oseća preopterećeno. Štaviše, čak i mali narativni detalji služe svrsi. Još jedan karakterističan aspekt filma je taj što, iako se bavi teškim temama, nije pretežno mračan. Film i dalje ima dovoljno stvari koje sprečavaju da publika postane previše depresivna. Sa precizno odmerenim dozama nasilja i humora, “A Sun” je jedan apsolutno brilijantan film. Ovde je toliko toga pametnog u malim detaljima što može lako da promakne gledaocu, da je najbolje da oči drži širom otvorene. Scenaristi Chung Mong-hong i Chang Yao-sheng sjajno su kreirali priču o ocu i sinu, a kroz ceo film prolazimo kroz niz emocija, reditelj Chung Mong-hong ima nivo veštine da uhvati bol iz dubine srca koji može uništiti ljude jače nego bilo šta drugo.

Kroz svoje likove Chung pokazuje koliko možemo biti izdržljivi u najtežim okolnostima, te da je čovek srećan onoliko koliko je sposoban usrećiti druge. Predstave glumaca su prirodne i ubedljive, dok Chung zahteva potpunu posvećenost svoje publike. “A Sun” se poigrava sa više žanrova i u potpunosti integriše gledaoca u radnju priče, 2 i po sata čiste filmske umetnosti. “A Sun” je jedan primer sjajnog filma koji će ostaviti svoj trag među remek-delima tajvanske kinematografije. Preporuka.


Ocena: 10/10.

уторак, 20. јул 2021.

Murina (2021)

 Kritika objavljena na FatHipster


Murina je riba koju sigurno ne želite da sretnete u vodi. Opasna je, snažnog ugriza i otrovne krvi. Zmijolikog je oblika, ima oštre i vrlo opasne zube i pri kontaktu treba biti posebno oprezan. Ali je veoma ukusnog mesa i u mnogim restoranima ova riba se sprema kao specijalitet.

Na ceremoniji proglašenja pobednika ovogodišnjeg Kanskog filmskog festivala, film „Murina“ hrvatske rediteljke Antonete Alamat Kusijanović osvojio je prestižnu nagradu Camera d'Or, što je jedan od najvećih uspeha hrvatskog filma u inostranstvu. Camera d’Or je zvanična festivalska nagrada i dodeljuje se najboljem debitantskom filmu u okviru svih festivalskih programa, a ove godine takmičio se 31 film. Kusijanović je tako postigla veliki uspeh i vratila hrvatsku kinematografiju u Kan, gde nije bila još od 2015. godine kada je prikazan film „Zvizdan“, koji je režirao Dalibor Matanić.

Projekcija „Murine“ održana je u Kanu u dvorani Theatre Croisette što je bila i svetska premijera filma pred punom publikom i u prisustvu rediteljke Antonete Alamat Kusijanović, glumaca Danice Ćurčić, Gracije Filipović, Leona Lučeva, Jonasa Smuldersa i koscenariste Franka Graziana kao i ostale filmske ekipe. Nakon festivala u Kanu, „Murina“ je stigla i na domaći teren u Hrvatsku te je prikazana i u pulskoj Areni, gde je svečano otvoren 68. Pulski filmski festival. „Murina“ je porodična psihološka drama čija se radnja odvija tokom četiri dana na hrvatskom ostrvu i svojevrsni je nastavak višestruko nagrađivanog kratkog filma "Into The Blue" iz 2017. godine, iza kojeg takođe stoji rediteljka Antoneta Alamat Kusijanović. Film se snimao na Hvaru, Kornatima i na Koločepu. 

Smeštena na stenovitom ostrvu u Hrvatskoj, „Murina“ nastavlja priču o Juliji (Gracija Filipović), nemirnoj tinejdžerki koja živi sa svojim povremeno nasilnim ocem Antom (Leon Lučev) i majkom Nelom (Danica Ćurčić). Stvari počinju da se menjaju u njihovoj porodici kada Javier (Cliff Curtis), bogati bivši poslodavac, a ponekad i prijatelj njenog oca, dođe u posetu porodici. Tada Julija shvata da bi njenog oca radije zamenila Javierom, što dovodi do zapetljane porodične zbrke ljubomore, nade, kazne i želje.

„Murina“ je film prelepog izgleda koji u potpunosti koristi svoju lokaciju uz blistavo more, koje samo po sebi postaje karakter. Julija je gotovo uvek u kupaćim kostimima, bilo da je na brodu, plivajući ili kod kuće i izgleda da joj je mesto u vodi: retko je neko može uhvatiti sa potpuno suvom kosom. Gledamo je kako roni u čestim scenama koje zamagljuju granice između stvarnosti i fantazije. Iako more simbolizuje bekstvo za Juliju od njenih svakodnevnih porodičnih problema, takođe predstavlja i prepreke na razne načine. Da bi joj pomogla da razmrsi i istraži njenu situaciju i odnose koji je sputavaju, Kusijanović u moru pronalazi moćno narativno oružje. Kroz film Kusijanović jača slike mora kao neophodan aspekt Julijinog lika. Talentovana plivačica i ronilac, Julija veći deo filma provodi u plivanju kako bi se odvojila kad god joj porodica predstavlja teret i to joj na kraju pruža osećaj kontrole nad svojim životom.

Kusijanović takođe pokazuje svoj plamen simbolike i na druge načine, poput portreta murine, ili mediteranske jegulje koju Julija i Ante love. Možda je najupečatljivije, međutim, Kusijanovićevo duboko ronjenje u Julijin prevladavajući nemir. Kroz polagane, dugotrajne snimke Julijine ravne face oko svoje porodice i kroz različite prikaze licemerja i emocionalne nestabilnosti njene porodice, Kusijanović stvara napetu atmosferu za svoju publiku, gurajući Julijin nagon da pobegne izvan ekrana. U nastavku svog priznatog kratkog filma, hrvatska rediteljka još jednom blista.

Odmah nam je jasno da je Ante malo zaglavio sam sa sobom jer njegovi postupci su u najmanju ruku neshvatljivi. Kontroliše svaku sitnicu u porodici, počevši od izbora ženine haljine, do toga kada će punoletna Julija recitovati (i koju) pesmu za goste, te kada će ići u krevet. Ante kao da još nije svestan da su njegova ćerka i žena odavno punoletni ljudi. Dok njegova žena na takvo ponašanje nevoljno pristaje, u Juliji se budi nagon za pobunom.

Nakon što je Kusijanović prvi put otkrila talenat za glumu koji poseduje mlada Gracija Filipović kada je imala samo 13 godina te bila takođe u njenom kratkom filmu „Into the Blue“, Kusijanović je oko sebe izgradila pretrpanu porodičnu dinamiku u „Murini“ kao da priprema jedrilicu za oluju, koristeći njen magnetizam da je ubaci u sve što se odvija na ekranu. Film impresivno dočarava Julijinu nesposobnost da pronađe stabilno tlo. Dodajte tome još činjenicu da su i ona i njena majka uskraćene za veliku pažnju suprotnog pola, ali kada se Javier zaustavi na njihovom pragu, „Murina“ ima sve elemente da eksplodira. Čini se da Julija ne zna više da li je zainteresovana za Javiera kao mogućeg ljubavnika ili za mogućeg oca, a i njena majka Nela je takođe u sličnoj dilemi. Tačnije, čini se da se svi troje bore za njegovu pažnju, svako iz svojih razloga. Mlada Gracija Filipović kao otkriće, izuzetno dobro nosi teret na ekranu i hrabro odgovara izazovu. A pod vodom posebno blista.

Ipak, iako ovo možda nije najoriginalnija priča, postoji nešto privlačno u raspoloženju koje stvara Kusijanović. Čuvajte se tih mesta za odmor - pod vodom uvek nešto vreba. A ponekad je to tinejdžerka sa stavom.

Ocena: 7,5/10.

четвртак, 15. јул 2021.

Pig (2021)

 Kritika objavljena na FatHipster

Režija: Michael Sarnoski

Scenario: Michael Sarnoski, Vanessa Block

Uloge: Nicolas Cage, Alex Wolff, Adam Arkin, Nina Belforte, Gretchen Corbett, Julia Bray, Darius Pierce, Elijah Ungvary


Evo nam ga naš stari dobri Nicolas Cage, i da nam je neko rekao da će njegovom zvezdanom liku u novom filmu društvo praviti svinja, mislim da bi malo ko verovao u tako nešto. Bilo kako bilo, dobili smo to, film Pig. Međutim, Pig zahteva da sve pretpostavke i predrasude ostavite po strani, jer Pig nije film kakav vi verovatno mislite da jeste. To je nešto daleko lepše i daleko bolnije. Reditelj i scenarista Michael Sarnoski sa svojim dugometražnim debijem osigurava nam od početka do kraja da će njegov film biti uzdržan, lep, ali pun besa i slomljenog srca.


Nicolas Cage ima vrlo jedinstvenu filmografiju, glumio je u dramama kao što je Adaptation (2002), filmovima o superherojima u Ghost Rider (2007) ili u jedinstvenijim žanrovskim filmovima poput Mandy (2018), a Pig se pridružuje prvoj kategoriji. Zapravo, Pig je nešto sasvim drugačije od svega do sad. Cage pruža ovde neverovatno dirljivi i duboko zakovani performans. Ne govori puno, ali je u stanju da s malo prenese mnogo. Pig nije film za ljubitelje luđih filmova Nicolasa Cagea, ovo je film koji se fokusira na proučavanje njegovih likova i verujte mi, gledaćete ga s uživanjem od početka do kraja. Sigurno je da će biti i onih koji će očekivati možda više, drugačiji rasplet, a možda Pig zapravo i nije film za svakoga. S kritičke strane gledano, možda su njegove neke mane vidljive, ali ga ne sprečavaju da bude poseban film koji u svojoj radnji krije dublju poruku o čoveku i životu, ovakvu vrstu filma jednostavno treba znati ceniti. Ovo je prilično tih i smiren film i u tome je njegova snaga.


Radnja filma vodi nas u divljinu Oregona, Rob (Nicolas Cage) je samotnjak i lovac na tartufe, a samo mu njegova voljena svinja pravi društvo - ona je njegov prijatelj, porodica i onaj ko donosi novca, rođena s darom za iskorenjivanje tartufa. Nakon što je izgubio ljude do kojih mu je stalo, jedina osoba s kojom je u stalnom kontaktu je Amir (Alex Wolff), koji pomaže u distribuciji tartufa u restoranima u Portlandu. Jedne noći, Robova koliba u kojoj živi je provaljena, a njegova voljena svinja je ukradena - što ga dovodi do toga da se prvi put nakon mnogo godina vrati u grad u nadi da će je pronaći. Nevoljno tražeći pomoć Amira, on odlazi na putovanje kroz kriminalno podzemlje i gradske restorane, da otkrije ko bi želeo da mu oduzme tako cenjenu životinju. On i Amir su čudan par, ali čini se i jedina Robova šansa da uđe u trag svojoj svinji kroz restoransku scenu u Portlandu. Kako se njihova potraga nastavlja, saznajemo da je Rob bio vrhunski i cenjeni kuvar u prošlosti, a njegova istorija kao proslavljenog kuvara ga sad sustiže i nije u stanju da pobegne od sećanja na porodični život koji je deceniju ranije morao da ostavi iza sebe.


Gledati Cagea u ovoj ulozi je poput gledanja pejzaža - kao da se njegov lik stapa s prirodom koju naseljava. Predeo je izvanredan, a šumski ambijent odgovara izolovanom načinu života, dok posmatramo ljubavni dvojac oko šume kako otkrivaju retke i vrlo tražene sveže tartufe. Film ima gotovo zemljani kvalitet: osećamo miris šume, prljavštine, malog sveta koji Rob naseljava. To je usamljeni način života, ali Robu donosi mir. Ali taj mir neće potrajati, jer kada svinja nestane on se baca u potragu. Cage ovde nije onaj koji udara i razbija. Retko povisuje glas. Umesto toga, Cage nas podseća da, iako u filmove kao što je Mandy (2018) može da unese ludost, zaista može i da se uvuče u lik kao ovde. Njegovi zaštitni znakovi ovde nestaju, njegov glas je mekši, a njegovo razmetanje zamenjeno je nesigurnošću, dok njegova prepoznatljiva eksplozivna agresivnost prelazi u mir.


Baš kao što pravi kuvar vodi računa o svojim sastojcima, i Sarnoski je ovde vrlo pažljiv prema režiji i scenariju koji je napisao zajedno s Vanessom Block. Ponekad donosi nadrealni psihološki efekat gde skoro da živimo u Robovoj glavi. Kinematografija, osvetljenje i izbor montaže doprinose osećaju napetosti, čineći da mislimo da će neko uskoro da pukne i izađe iz šina. U drugim slučajevima, Sarnoski bira široko snimanje i pušta kameru da sedi, dok gledamo Roba u njegovoj tišini. Cage se uživljava u ulogu i dobija izgled pravog planinskog čoveka, njegova kosa je duga, i sve samo ne glamurozna, najbliža osoba na koju liči izgledom je Isus Hrist. Cageovo zvezdano prisustvo i ubedljivo izvođenje ove uloge dominira filmom i ovo je jedno od njegovih najboljih izdanja u čitavoj karijeri, ali sporedni rad Alexa Wolffa stoji jednako visok. Pohvale zaslužuju i partiture Alexisa Grapsasa i Philipa Kleina, koje su ispunjene žilavim žicama i melanholičnim gitarama. 


Pig je film otvorenog srca i govori o osećanjima: ljubavi, sreći, zadovoljstvu, pa čak i tuzi. Pig podseća svet zašto je Nicolas Cage jedan od najvećih glumaca u svetu filma. Naravno, pravi vernici se nikada nisu pokolebali. Ipak, ono što je ovde jednako impresivno je činjenica da se radi o rediteljskom debiju Michaela Sarnoskog, i mora mu se odati priznanje za njegov prvi igrani film. Pig je iskustvo sa prelepom kinematografijom, jedinstvenim pristupima razvoju priče i đavolski dobrim zvukom koji apsolutno odgovara tonu filma. Prvenac Sarnoskog nije bez grešaka, ali signalizira veliki potencijal reditelja za ono što nas čeka u budućnosti. Zaključno, gledajte Pig i krenite na ovo životno putovanje bez predrasuda.


Ocena: 7,5/10.