четвртак, 24. јун 2021.

Chicuarotes (2019)

 

Režija: Gael García Bernal

Scenario: Augusto Mendoza

Uloge: Benny Emmanuel, Gabriel Carbajal, Leidi Gutiérrez, Daniel Giménez Cacho, Dolores Heredia, Enoc Leaño



Kao reditelj, meksikanac Gael García Bernal (takođe glumac, producent) je znatno porastao od svog debija s filmom Déficit (2007). On ima tehničku, narativnu, pa čak i interpretativnu kontrolu nad ovom pričom koja ne gubi našu pažnju i ističe se glumačkom postavom bez slabih karika u kojoj se posebno mlado lice Benny Emmanuel dokazuje kao rođeni protagonista. Iako se Chicuarotes može klasifikovati delom i kao komedija, ono što se ovde dešava daleko je od bilo kakve komedije. U tom slučaju, hitnost poruke je stalno podsećanje na to da su stanovnici San Gregorija u Meksiku izuzetno siromašni. Toliko siromašni da su im čak i njihova dostojanstvena imena oduzeta, jer svi imaju nadimak. 



Dok se autobus kreće kroz gradić San Gregorio u Meksiku, dečak Cagalera (Benny Emmanuel) i njegov drugar Moloteco (Gabriel Carbajal) stavljaju na sebe klovnovsku šminku pokušavajući da zabave vozače i putnike. U ovoj zadivljujućoj prvoj sceni, reditelj Gael García Bernal radi fantastičan posao u postavljanju tona, dok Cagalera objašnjava da više vole da zarađuju na ovaj način, nego da se umešaju u kriminalne aktivnosti. Međutim, taj njihov optimizam ne živi dugo.



Kako film napreduje, otkrivamo da Cagalera i Moloteco nisu jedini koji se bore za bolji i stabilniji život, i da su mogućnosti u San Gregoriju ograničene za većinu stanovnika. A takođe nam je jasno da su kriminalne aktivnosti uobičajene, kako za mlađe, tako i za starije. Uprkos sveukupnom obeshrabrujućem tonu grada, vidimo tračke nade kod ljudi poput Cagalerine majke Tonchi (Dolores Heredia) koja ne gubi nadu za bolju budućnost. Svaki novi lik kojeg sretnemo tokom filma vodi različitu borbu, počev od seksualnog nasilja, nasilja u porodici, alkoholizma i homoseksualnosti. Cagalerine borbe pretvaraju se u pravi očaj, dok on upada u nevolje u pokušaju da zaradi novac i napusti grad. Uključuje se u opasne kriminalne radnje da bi dobio ono što želi po svaku cenu. 



Cagalera i Moloteco nakon početne faze zabavljača u autobusima odlučuju da traže veće, rizičnije poslove koji su bolje plaćeni. Prvo kreću pljačkanjem prodavnice donjeg veša koji uključuje incident s policijom, a kasnije i kidnapovanjem deteta. Film nas ubacuje u živote ove dvojice bezobzirnih tinejdžera koji potiču iz siromašnog mesta, neumorno tražeći svetliju budućnost. Obojica su potpuno lišeni ljubavi. Jedan ima nefunkcionalan porodični život pun beskonačnog nasilja, dok je drugi potišteno siroče. Cagalera je neposlušni kolovođa ovog očajnog dvojca, dok je Moloteco napetiji i nervozniji, podređen svom kontrolnom kolegi. Ako postoji bilo kakva nada ovde, ženski likovi je predstavljaju. Muški likovi neprestano pribegavaju nasilju kako bi dobili nešto što očajnički traže, i da bi potvrdili svoju toksičnu muškost, postavljajući žene na svoje mesto. Baturro (Enoc Leaño), strašni „otac“, bezdušno ispoljava svoj bes nad ženom i gotovo ubija sopstvenog sina tokom jednog od njegovih iznenadnih sadističkih ispada. Tonchi, njegova supruga, ima tiho, pasivno držanje, odbijajući da mu uzvrati. 



Gael García Bernal nas hrabro usmerava kroz nalete krhke komedije i vrelog nasilja, a pritom nikada ne gubi iz vida pametni scenario Augusta Mendoze. Nasilje prisutno u filmu možda je za neke grubo, ali je neophodno da bi se ispunile njegove tematske težnje. Ovo je film koji se jasno ponosi svojim pristupom i prikazivanjem života često nevidljivih ljudi koji žive u sirotinjskim četvrtima Meksiko Sitija. Chicuarotes je smešten u srcu zajednice San Gregorio Atlapulco, smeštene u Xochimilco, na jugu Meksiko Sitija, a naslov Chicuarotes potiče od čili paprike. Premijerno je prikazan na Filmskom festivalu u Kanu 2019. godine, kao i na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu i čileanskom Međunarodnom filmskom festivalu u Santiagu, a takođe je dostupan i na Netflixu. 



Chicuarotes ima svoje mane i daleko je od savršenog filma, i nije prvi a ni poslednji film koji se bavio siromaštvom u Meksiku, ali ovo je film koji i dalje vredi gledati, i nije gubljenje vremena. U svom drugom rediteljskom naporu, Gael García Bernal ostaje veran svojim korenima. Chicuarotes se pridružuje na listu pored filmova kao što su Y Tu Mamá También (2001) i Amores perros (2000), dok prikazuje efekat meksičkog društva na ranu mladost. 

Ocena: 7/10.

Нема коментара:

Постави коментар