среда, 23. септембар 2020.

The 12th Man / Den 12. mann (2017)

 

Režija: Harald Zwart

Scenario:  Petter Skavlan

Uloge: Thomas Gullestad, Jonathan Rhys Meyers, Mads Sjøgård Pettersen, Maria Grazia Di Meo, Marie Blokhus, Martin Kiefer, Kim Jøran Olsen


Film The 12th Man kojeg režira reditelj Harald Zwart zasnovan je na istorijskim i istinitim događajima, adaptiran je prema knjizi Jan Baalsrud and Those Who Saved Him iz 2001. godine, koju su napisali Tore Haug i Astrid Karlsen Scott. Knjiga i njena filmska adaptacija imaju istog protagonistu kao i film Nine Lives (1957) koji je bio nominovan za Oscara. Glavni junak priče je Jan Baalsrud, koji je pobegao od Nemaca u Rebbenesøyu, preko Lyngenfjordena i Manndalena, u neutralnu Švedsku u proleće 1943. godine.

Istinita priča iz Drugog svetskog rata o Janu Baalsrudu, govori o jednom od dvanaest sabotera koji su 1943. godine poslati iz Engleske u okupiranu severnu Norvešku. Početkom 1943. desetak njih nosilo je brodom teško natovaren eksploziv u domovinu, nameravajući razneti nacističke aerodrome. Otkriveni su pre nego što su stigli na odredište, i morali su da unište svoj brod i teret, a neprijatelj je pucao na njih dok su plivali prema obali u ledenim vodama. Kada njihov brod potope Nemci, Jan beži prema neutralnoj Švedskoj koliko ga noge nose. Međutim, ispostavilo se da su brutalni vremenski uslovi možda još veći neprijatelj od nacističkih patrola.

Jan Baalsrud (Thomas Gullestad) uspeva nekako da pobegne dok su ostalih 11 streljani, on je suočen sa izdržavanjem arktičke zime koja ledi krv u žilama i oslanjajući se na ljubaznost stranaca na koje nailazi tokom bekstva, jer pokušava da pređe u neutralnu Švedsku, pre nego što ga uhvati pukovnik Kurt Stage (Jonathan Rhys Meyers) koji je izdao naređenje da Jan mora biti uhvaćen i da ne sme da pobegne ni po koju cenu, Jan će tako vrlo brzo postati Kurtova opsesija, njegov bes što je jedan uspeo da im pobegne je s vremenom sve veći i veći, dok ne postane potpuno opterećen Janom i njegovim hvatanjem, jer do sada niko nikada nije uspeo da mu pobegne. Izdata su naređenja, i sve patrole se šire brzo čitavom teritorijom i svim silama će krenuti u poteru za njim.

Jan na svom putu dok beži uspeva da dođe do kolibe u kojoj mu jedna porodica pruža pomoć, nakon toga nastavlja da sreće druge ljude koji takođe mu izlaze u susret. Nakon što upoznaje ljude na sledećem zadržavanju gde će i prenoćiti i koji će ga zbrinuti na kratko, tamo upoznaje devojčicu koja mu crta kartu morala i podrške, koja u Janu budi emociju i još veću želju i nadu da može da uspe, a za tako nešto će mu pored mnogo stvari biti potrebna i sreća. Jan je hrabar čovek, istinski dobra i ljubazna osoba ali se našao u situaciji u kojoj njegov život preti da bude okončan kao i od ostalih 11, uspomene na njih Jana duboko vezuju, a to je još jedan motiv više zbog kojeg želi da se bori i da ne odustaje. Njegovo dalje bekstvo zavisiće od ljudi koje sretne na tom putu, od mnogo stvari, od njegove snage i njegovog duha.

U ovom dugačkom, ali zategnutom filmu ima vrlo malo lažnih stvari, a Zwart se oslanja na čisti realizam. Gullestad, koji je navodno smršao više od 30 kilograma u roku od osam nedelja da bi preneo muke svog lika, prikazuje neverovatne glumačke performanse, kako fizičke, tako i one emocionalne. A još je impresivnije s obzirom na to da mu je ovo prva glavna glumačka uloga, do sada je bio prvenstveno norveška TV ličnost i član hip-hop grupe Klovner i Kamp. The 12th Man je takođe prvoklasan u tehničkim i dizajnerskim aspektima, s često spektakularnom fotografijom širokog ekrana Geira Hartlya Andreassena (takođe rad u „Kon-Tiki“, kao i nekoliko prethodnih Zwartovih karakteristika) i sjajnom muzičkom ocenom Christophea Becka.

The 12th Man se dokazuje dosledno i upadljivo, a vodeći nastupi dodatno pojačavaju njegov uticaj i povezuje ovu neverovatnu istinitu priču o preživljavanju s groznim detaljima. Izuzetna lepota arktičkih predela suprotstavlja se živosti priče i često prikazanom nasilju. Ali postoji i snažan humanistički aspekt, posebno u junakovim toplim interakcijama s ljudima, uključujući njegovog primarnog pomagača Mariusa (Mads Sjøgård Pettersen) i mlađu sestru Gudrun (Marie Blokhus), koji mu olakšavaju opstanak.

Ovo je film koji deluje vrlo prikladno istinitoj priči, i uprkos tome što možda ima vreme trajanja malo duže koje nosi dva i po sata, to ne bi trebalo da predstavlja problem kada imamo serviranu priču koja je vredna naše pažnje. Jan na kraju govori da nikada nije sebe smatrao herojem, nego da su istinski heroji bili zapravo stanovnici norveške i oni ljudi koji su rizikovali svoje živote da bi spasili njegov život. Režija Zwarta ostaje vrhunska sve vreme, jer iz ove istinite priče istiskuje napetost, tugu i neodoljivu lepotu. Na temu Drugog svetskog rata snimljeno je gomila filmova, a The 12th Man uspeva da bude posebna, drugačija, uzbudljiva, potresna i trijumfalna priča o preživljavanju i ljudskom duhu. To je film koji treba obavezno videti. 

OCENA: 10/10.

петак, 04. септембар 2020.

The Gift (2015)

 

Režija: Joel Edgerton

Scenario: Joel Edgerton

Uloge: Joel Edgerton, Jason Bateman, Rebecca Hall, Beau Knapp, David Denman


The Gift je ozbiljno dobar triler koji režira Joel Edgerton i ovo je njegov dugometražni rediteljski debi, ali se oseća kao neko ko već ima iskustva, a i nije da ga nema. Australijski glumac Joel Edgerton u prošlosti je doprineo nekim finim, složenim igranim scenarijima, kao i pregršt kratkometražnih filmova. 2008. godine napisao je oštar neo-noir The Square za svog reditelja-brata Nasha Edgertona, a zatim je sledeći došao Felony iz 2013. godine, takođe je pomogao u osmišljavanju priče za The Rover iz 2014. godine. Debitujući sada kao reditelj, Edgerton dokazuje sa ovim filmom da je iza kamere podjednako uspešan kao i ispred nje.

Bračni par Simon (Jason Bateman) i Robyn (Rebecca Hall) preselili su se iz Čikaga u predgrađe Los Anđelesa nakon što je Simon prihvatio novi posao. Dok su jedan dan u kupovini nailaze na Gordoa (Joel Edgerton), Simonovog bivšeg školskog druga iz srednje škole i deluje iznenađen što ga vidi posle dugo godina. Gordo počinje vrlo brzo često svraćati kod njih u kuću i dostavljati razne poklone, poput skupih flaša vina. Njegovo sve češće prisustvo počinje da čini Simona napetim, posebno jer dolazi u goste kada on nije kod kuće, a Robyn ostaje sama, ali Robyn ne vidi problem u tome. Nakon niza poseta i misterioznih poklona koji su se pokazali u najmanju ruku čudnima, sve više počinje da se oseća tenzija i par baš i nije srećan što im Gordo stalno upada u kuću nepozvan, međutim, čini se da on nema nameru da stane.

Nakon izvesnog vremena, i stalnih poseta, Gordo poziva Simona, Robyn i još jedan par u njegov veliki, elegantni dom, ali kada im Gordo kaže da je drugi par otkazao i nakon naglog odlaska da bi se pozabavio poslovnim problemom, Simon postaje sumnjičav i nije mu više jasno ko je ovaj čovek i koje su mu prave namere. Kada se Gordo vrati, Simon mu konačno daje do znanja da se drži podalje od njih. Sutradan, Robyn pronalazi njihovog mrtvog psa, a kada se Simon odveze do Gordove kuće da se suoči s njim, otkriva da to zapravo nije njegov dom. Sledećih dana stvari postaju sve gore i zamršenije, a Robyn počinje da sumnja da nije sama u kući, dok je Simon na poslu, ona čuje korake koji se kreću pored nje. Nakon nekog vremena Robyn zatrudni a ova luda situacija ne prestaje. Dok je u kupovini, vidi Gorda ispred radnje, ali kada izađe napolje da ga vidi on nestaje.

Dok se priča lagano odmotava i uvodi nas u prošlost likova, saznajemo da Gordo i Simon kriju neke mračne tajne iz godina kada su bili bliski, a Robyn s vremenom postaje sumnjičava čak i prema svom suprugu. Nakon što Robyn rodi, stvari postaju još komplikovanije u njihovom odnosu, njihov svet počinje da se raspada, a Gordo i dalje nastavlja sa posećivanjem, i ne prestaje da unosi nemir u njihov život. 

Napetost i tempo filma su konstantno na visini zadatka, dok mi kao publika pokušavamo da dublje analiziramo i dokučimo ko je od njih pravi negativac, jasno nam je da je Robyn od samog početka jedina koja je nevina u celoj priči i da nije više ni sama sigurna kome može da veruje. Šta Gordo radi? Šta hoće? Šta se otkriva? Koja je tajna iz prošlosti? Postoji li uopšte tajna? Intenzivno zadovoljstvo filma The Gift, je upravo to što film stvara takav osećaj nelagode, i odgovori na ta pitanja samo su vrh ledenog brega.

Edgertonov scenario je izuzetno efikasan, zanima ga šta se dešava između navodno srećnog para kada treća strana u brak unese sumnju i nesigurnost. To je poput nevidljivog otrova ispuštenog u atmosferu, koji deluje na nepredvidljiv i zastrašujući način. The Gift je triler sa puno trenutaka psihološke napetosti, ovo je film koji pogađa sve ispravne note. Režija, scenario, glumci, sve je na mestu.

Jason Bateman, je poznat uglavnom po komičarskim ulogama, a ovde izvodi izuzetnu i fokusiranu predstavu kao ambiciozni Simon, zabrinut za svoju ženu i ogorčen zbog Gordove prisutnosti u njihovom životu. Simon se uglavnom trudi i bori da bude strpljiv i pažljiv, ali Gordo otvara druge aspekte njegove ličnosti. Simon je, međutim, u pravu: Gordo deluje „čudno“, a Robyn izgleda previše naivno i poverljivo. S druge strane, Edgerton blista kao vodeći i noseći tri različita šešira u filmu The Gift, kao reditelj, pisac i glumac. 

The Gift dobro koristi trikove trilera, pametan je i nikada se ne gubi u svojoj radnji, ali zašto zaista funkcioniše tako dobro je to što zadržava potrebne informacije skoro do samog kraja. Ovo je film o kojem se na kraju, kada se završi, može dublje razmišljati. Preporuka. 

Ocena: 8/10.

четвртак, 03. септембар 2020.

Hush (2016)

 

Režija: Mike Flanagan
Scenario: Mike Flanagan, Kate Siegel
Uloge: John Gallagher Jr., Kate Siegel, Michael Trucco, Samantha Sloyan, Emma Graves 


Hush je američki slešer film iz 2016. godine koji je režirao i montirao Mike Flanagan, sa Kate Siegel u glavnoj ulozi, koja je takođe zajedno sa Flanaganom napisala scenario. Film je imao svetsku premijeru u programu South by Southwest u martu 2016, a Netflix ga je objavio na svojoj mreži u aprilu iste godine.

Kompletan film se dešava u većoj kući koja se nalazi na proplanku šume. U ovoj kući u sred nedođije potpuno sama živi mlada Maddie (Kate Siegel), pisac, koja se bori sa kulinarskim pokušajima. Za ovaj film je mnogo važnije to što je Maddie gluvonema, ali ona ipak uspeva da živi potpuno sama, bez bilo koga na ovom svetu, pogotovo od kada je raskinula sa dečkom kome se više ni ne javlja na telefon. Jedini kontakt koji održava je sa prijateljicom iz komšiluka koja je obilazi svako veče. Jedne noći se na njenom tremu pojavljuje maskirani ubica (John Gallagher Jr.) sa namerom da se malo poigrava s njom, a onda je liši života. Ubica ja naoružan, tvrdoglav i sposoban, ne može da uđe u kuću pa vreba otvorene prozore ili vrata.

Njena prijateljica Sarah dolazi u posetu jedne večeri kako bi joj vratila primerak knjige. Dok raspravlja o svom pisanju, Maddie objašnjava kako vizualizuje svoje priče i razmatra brojne potencijalne završnice pre nego što se odluči za jednu. Kasnije te noći, maskirani ubica napada njenu prijateljicu i progoni je do Maddieine kuće. Prokrvavljena Sarah udara na vrata vičući u pomoć ali njeni vapaji ostaju uzaludni jer je Maddie ne čuje, tačnije, ne može je čuti. Čim bezimeni napadač sazna za Maddiein invaliditet, igra se s njom uzimajući joj telefon i šaljući slike na njen laptop. Zatim, nakon što se vratio napolje, pojavio se ispred nje na prozoru i izaziva je da igra njegovu igru.

Hushov luđak od samog početka postaje vidljiv i jasan u svojim namerama. Kao rezultat, Flanagan i Siegel rano polažu karte na sto, oslobađajući svoje likove da se usredsrede samo na to kako nadmudriti jedan drugog. Izuzev sestre, i par poseta komšija, Siegel i Gallagher jedini su glumci u filmu. Zvuk funkcioniše kao sopstveni karakter, podjednako važan i dobar kao i bilo koji izvođač. Dizajn zvuka nas takođe podseća na ono što Maddie nema na raspolaganju i kako to može biti i snaga i slabost. Hush sadrži sve elemente filma o invaziji kuće. Takođe ima glavnog junaka koji je ranjiv na više načina, baš kao i njegov protivnik. Ali ono što je možda najbitnije je da film uspeva da održi napetost tokom čitavog filma.

Hush već izvodi brojna poređenja sa Wait Until Dark (1967), i to s pravom. Oba filma su trileri o invaziji kuće u kojima ženska protagonistkinja koristi svoj hendikep da se bori protiv svog napadača. Tišina je zlatna u filmu Hush, jednoj od nadahnutijih izmišljotina koja se poslednjih godina pojavila na prometnoj liniji horor- trilera. Nije iznenađenje da se većina radnje odvija bez dijaloga, a ta postavka pruža Flanaganu priliku da se poigrava sa zvukom na kreativne načine.

John Gallagher Jr., koji igra maskiranog napadača, sasvim je verovatno jedina osoba koju ćete mrziti od trenutka kada film započne. Njegova ludost se ne završava progonom devojke iz njenog skromnog prebivališta. Postoji početno upozorenje gde kaže da još neće ući u kuću; sasvim je očigledno da pokazuje da uživa u onome što radi i ne smeta mu da nasmrt preplaši glavnog junaka. Kate Siegel je briljantna kao gluvonema Maddie, a Gallagher je još bolji kao misteriozni motivisani maskirani ubica, psihopata koji izgleda uživa u zadovoljstvu koje ima od fizičkog nasilja. Zaključno, Hush je sasvim solidan slešer koji može da se gleda a da ne postane dosadan.

Ocena: 6,5/10.

среда, 02. септембар 2020.

Rust and Bone / De rouille et d'os (2012)


Režija: Jacques Audiard


Scenario: Jacques Audiard, Thomas Bidegain, Craig Davidson

Uloge: Marion Cotillard, Matthias Schoenaerts, Armand Verdure, Céline Sallette, Corinne Masiero, Bouli Lanners, Jean-Michel Correia



Rust and Bone je težak film i to je ono što biste trebali prvo znati ako ga planirate gledati. Zato se pripremite da se malo prodrmate. Film cenjenog francuskog reditelja Jacquesa Audiarda, mogao bi se opisati kao teška ljubavna priča, osim što nije luda, ima savršenog smisla.
 

Stéphanie (Marion Cotillard) je dreserka kitova čiji se život naglo preokreće kada se u toku jednog nastupa dogodi nesreća i budi se u bolnici bez obe noge. Težak glumački trenutak, sve su oči uprete u nju: šta će ona učiniti? Da li će verovati da može da nastavi sa svojim životom posle ovoga? Jednostavno smo uronjeni u okolnosti lika i na direktan i fizički način osećamo njenu bol i užas. Suočena s nepodnošljivim posledicama, i dubokim bolom, obraća se Alainu (Matthias Schoenaerts), uličnom bokseru koji se bori s promenama u vlastitom životu i kojeg je sasvim slučajno upoznala na sasvim slučajnom mestu. Alain takođe ima svoje brige jer je dobio petogodišnje dete na brigu. Sam je njegov sin, no on ga jedva poznaje. Bez krova nad glavom, bez novca i prijatelja, Alain nalazi utočište kod svoje sestre Anne (Corinne Masiero) u Antibesu, na jugu Francuske. Tamo se stvari odmah kreću popravljati. Anna ih smešta u svoju garažu, a dete uzima pod svoju brigu. Alainov direktan, nemilosrdan temperament postaje slamka spasa za Stéphanie koja kao da je ponovo oživela pored njega. Ali i on se takođe menja zahvaljujući njenoj žilavosti.


On sada kao njen zaštitnik i podrška ipak ovde nije predstavljen kao heroj (ili ipak jeste). On je ograničen momak, hladan i koji sve radi bez razmišljanja, previše siguran u sebe i bez posebne svrhe, osim što po cele dane se mlati po ulici i pokušava da uspostavi kontakt sa sinom. Ipak, njegova ograničenja, čak i više od snage, ga čine dobrim društvom za Stephanie nakon njene nesreće. Ne žali je preterano. Jedva primećuje njenu bol. On je nemilosrdan kao i život. Ona je za njega seksualna mogućnost. Oni s vremenom počinju da formiraju komplikovanu, sve čvršću vezu. Iako uredno izbegavaju melodramu, Rust and Bone je Audiardovo najemotivnije delo do sada. To je film za ljude koji veruju da palim dušama nije neminovno suđeno da postanu izgubljene.


U filmu Rundskop (2011) koji je nominovan za Oscara, Matthias Schoenaerts ostavio je snažan utisak svojim eksplozivnim likom. Njegova uloga u Rust and Bone u izvesnom je smislu produžetak tog lika, ali s dodatnom dubinom, potvrđujući da njegovi talenti kao glumca znatno prevazilaze njegovu mišićnu masu. On je ovde u filmu prilično neozbiljan prema sebi. Sina često ostavlja u brizi sestre i umesto toga provodi vreme radeći neobične poslove i trenirajući u teretani. On je tokom većeg dela filma tip za koga niste sigurni da li vam se sviđa, a ipak ne možete da skrenete pogled s njega: on je momak koji se mota u trenerkama, osoba koja misli da je mnogo lepšeg izgleda nego što jeste i da je mnogo pametniji nego što zapravo jeste. Ali u dubini duše nije kvarna osoba. Kasnije, započinje borbu golih zglobova u ulici. Motivisan je delimično novcem, ali uglavnom „zabavom“ - adrenalinom. Slično uzbuđena, Stephanie na kraju postaje njegov menadžer, i njegov ljubavnik, koja ga prati tokom njegovih borbi. Rust and Bone provodi dobar deo svog radnog vremena čineći da se osećate loše. Zbog toga se osećate loše čak i kad se njih dvoje osećaju dobro.


Reditelj Jacques Audiard i njegove dve zvezde 2012. godine dobili su široko priznanje na međunarodnom festivalu. Kao i kod mnogih Audiardovih filmova, Rust and Bone angažuje gledaočeva osećanja. Roditeljstvo, vođenje ljubavi, borba i postojanje u ranjivom fizičkom obliku zahtevaju urođenu sirovost i čvrstinu. Rust and Bone čini gledaoca duboko svesnim kako telo reaguje u emocionalnim situacijama, vezujući nas za svoje likove, čija se iskustva tako duboko osećaju.


Romantičan, ali nemilosrdan, neustrašivo emotivan, kao i nervozan, Rust and Bone je moćna snaga. To je vrsta rizičnog poduhvata kojim bi mogao da se bavi samo precizan filmski stvaralac, i to samo uz pomoć glumaca koji su spretni i ostvareni na tom polju. Na čelu sa Jacquesom Audiardom i dvoje velikih glumaca, svi komadi su se tačno posložili.

Ocena: 10/10.

уторак, 01. септембар 2020.

Arctic (2018)

 


Režija: Joe Penna

Scenario: Joe Penna, Ryan Morrison

Uloge: Mads Mikkelsen, Maria Thelma Smáradóttir


Čovek koji je ostao zarobljen na Arktiku nakon avionske nesreće mora da odluči da li da ostane u relativnoj sigurnosti svog improvizovanog kampa ili da krene na opasno putovanje u nepoznato, u nadi da će uspeti da se spase. Talentovani danski glumac Mads Mikkelsen glumi Overgarda, čoveka koji je izgubljen, usamljen i na izmaku snaga dok pokušava da preživi nesreću za nesrećom nakon što se sruši helikopter koji je trebao da ga izvuče iz nemilosrdne arktičke divljine. Mads Mikelsen opisao je ovaj film kao najveći izazov u karijeri. Reditelj Joe Penna rođen je u Sao Paulu. Započeo je karijeru na YouTube-u, gde je stekao gotovo tri miliona pretplatnika. Scenarista i reditelj, poznat je po kratkometražnim filmovima Instant Getaway (2014), Meridian (2012) i Beyond (2015). Njegov debitantski dugometražni film "Arctic" premijerno je prikazan na Kanskom festivalu, 2018. godine. Preživljavanje je prikazano kao brutalno iskustvo, baš kakvo je i u stvarnosti.

Ono što jedino saznajemo o njemu je da je on neka vrsta pilota, mada je jasno kada ga prvi put sretnemo da se Overgard neće lako izvući iz situacije - njegov avion se srušio, nasukavši ga u udaljenom uglu Arktika. Overgard je najbolje iskoristio situaciju, gradeći na svom iskušenju svoju svakodnevnu rutinu. Svakog dana uhvati ribu u hladnim vodama ispod leda, pošalje poziv u pomoć pomoću predajnika za namotavanje i pažljivo teži ogromnom SOS znaku koji je urezao u sneg.


Ono što bi trebalo da mu bude spas: po njega stiže helikopter za traganje i spasavanje, koji se odmah sruši tokom slične snežne oluje poput one za koju sumnjate da je oborila avion Overgarda. Pilot je mrtav, ali u kopilotu, u ženi koja se tamo nalazila, postoje znaci života. U nesvesti je, ima gadnu ranu na stomaku, a medicinski materijal koji Overgard pronađe u helikopteru ne izgleda kao da će potrajati dugo. Overgard preduzima izvršne radnje, privezujući svog novog saputnika na sanke i putujući ka severu. I ovo izgleda kao odluka predodređena za katastrofu, a čini se da se Penna naslađuje okrutnošću koju je sposoban da nanese glavnom liku filma. Postoji opako mračan humor u nekim trenucima sve te  bede koje trpi Overgard. Maria Smaradottir, islandski glumac koji veći deo filma provodi u nesvesnom stanju i vreći za spavanje daje još bolniju sliku cele situacije u kojoj su se zatekli. 

Overgard je namestio ribarski mamac koji zabada u rupu u ledu i kad god riba ugrize, šalje signal klepetajući komad metala pričvršćen za uzicu. On drži ulovljenu ribu pažljivo složenu u smrznutom ormariću, a svaki dan je izvadi i razreže, stružući svoj obrok koji je mukom ulovio. "Arctic" je zaokupljen sitnim detaljima, svake odluke koje donosi Overgard izgledaju kao da su razmatrane iz svih uglova, i on svaki svoj korak radi pametno i dobro promišljeno u svakom trenutku, ne dozvoljavajući da strah prevlada razum. Ipak, nije lako na surovoj zimi bez adekvatne pomoći preživeti, u jednom trenutku ugleda džinovski otisak šape u snegu, a zatim iz velike daljine ugleda velikog belog medveda, i njegova situacija koja je već otežana izgleda od jednom još gora, uz sve to, sa sobom još na sankama mora da vuče svog cimera kojoj se zdravstvena situacija pogoršava.

Penna radi ono što biste mogli nazvati zahvalnim stilom: on vas ne vara, pa se pouzdate u težinu njegovog pripovedanja. Mikkelsen govori samo nekoliko reči, ali njegov očaj očarava gledaoca. U jednom trenutku mora da navuče težak teret na neočekivano stenovito brdo, a ne može to da učini, polarni medved se ponovo pojavljuje, ovog puta iz blizine. Sve to čini preživljavanje da izgleda kao sirovo iskustvo, koje i jeste.

Ono što "Arctic" podiže na veći nivo je Mikkelsenovo uzbudljivo izražajno lice. Poznat po tome što glumi uglavnom negativce - "Le Chiffre", "Casino Royale", i nasilnog ubicu u TV seriji "Hannibal", Mikkelsen je ovde hrabar čovek za kojeg navijate na svakom koraku. Bez prethodne priče ili dijaloga koji bi utvrdio ko je Overgard ili šta ga motiviše izvan opstanka, Mikkelsen izvodi predstavu vrednu svake velike pohvale, bez obzira na to što nema puno posla oko dijaloga. "Arctic" je možda previše strog film sa sporim tempom za gomilu ljudi koji možda očekuju puno više u nekim scenama, ali ono što ga čini sirovim čini ga Velikim.

"Arctic" dokazuje da dobrom trileru za preživljavanje ne treba mnogo dijaloga - pogotovo kada je preživeli Mads Mikkelsen. Ovo je još jedan solo film o preživljavanju, priča koja nam često bude servirana, ali ovaj film ima svoju draž, i svoje prednosti, kao i neke mane. Kad se crta podvuče, "Arctic" je posebno tih i zadivljujući avanturistički film koji definitivno treba gledati.

OCENA: 8/10.