понедељак, 1. јун 2020.

Read My Lips (Sur mes lèvres) 2001.


Režija: Jacques Audiard
Scenario: Jacques Audiard, Tonino Benacquista
Uloge: Vincent Cassel, Emmanuelle Devos, Olivier Gourmet


Iako je danas poznat kao jedan od najupečatljivijih i najoriginalnijih filmskih stvaralaca u Francuskoj (i šire) zahvaljujući hvaljenim filmovima poput "A Prophet" (2009), "Dheepan" (2015), "Rust And Bone" (2012) i "The Sisters Brothers" (2018) - svi su osvojili prestižne nagrade, Jacques Audiard je i pre toga potvrdio svoju klasu, kada je 2001. godine objavio "Read My Lips" (u originalu "Sur mes lèvres"), a možemo da odemo još unazad kada je isporučio vrlo dobar "See How They Fall" (1994) i "A Self Made Hero" (1996). Nakupio je Audiard do danas nagrada ne zna im se broj (što važnih, što manje važnih), probio sve žanrove, a gotovo uvek mu je polazilo za rukom sve što je zamislio.

"Read My Lips" iliti po naški "Čitaj mi sa usana" je jedno vrhunsko ostvarenje, koje lako može većini da prođe ispod radara, a to ne bi smelo da se desi. Razlog nije samo činjenica da se radi o tehnički kvalitetnom filmu, već što imamo i dvoje simpatičnih likova, doduše, na početku možda i ne izgledaju tako, ali će se to promeniti kako se priča bude odvijala. Daleko su od heroja, imaju mana ne zna im se broj, problema, oboje traže sebe u svom životu, nezadovoljni su, a jedno u drugom pronalaze spas; oni su Carla (Emmanuelle Devos) i Paul (Vincent Cassel).

Njih dvoje se na početku ne poznaju, čak se nikad nisu ni videli, a upoznaće se spletom okolnosti, te će se povezati i postati nerazdvojni. Kao što poslovica kaže „za tango je potrebno dvoje“, pa ubrzo zatim započinju „lukavi ples“ za poziciju i moć.

Carla već dugo radi za parisku firmu koja se bavi nekretninama, predana je svom poslu i pravi primer kolegama. Ona je 35-godišnja sekretarica koja bi volela da napreduje u karijeri, ali ju je sopstvena stidljivost, nastala uglavnom zbog ozbiljnih problema sa sluhom, uvek vukla nazad. Rešenje dolazi u vidu Paula, novog radnika koga je zaposlila. Paul je ne baš preterano pametan, a reklo bi se i problematičan 25-godišnjak - zapravo, prava je neznalica. Ali, zato ima druge kvalitete; on je lopov koji je tek izašao iz zatvora, i što je još važnije, neviđeno je zgodan.

On nema posebne veštine ili znanje za taj posao, ali ona odlučuje da ga ipak zaposli, čak i pokriva njegove greške na poslu. Ali, ima nekoliko razloga zašto to radi; prvi i najvažniji je kako bi mogla kasnije na Paulu da ispoljava lične frustracije i agresiju. No, nije računala da je Paul „stara kajla“ i da joj neće ostati dužan. Dok Carla iskorišćava Paula, on nalazi način da nju pretvori u svog saveznika, kujući razne zločinačke planove i tražeći osvetu.

Carla pristaje da špijunira bandu koja radi na pljački, tako što će izdaleka da čita sa usana (to radi veoma dobro) šta pričaju i kakvi su im planovi, a zatim to prenese Paulu. Međutim, brzo će se sve zakomplikovati kad dvojac uđe u opasan svet kriminala, a Carla žrtvuje svoju reputaciju ugledne žene kako bi postala voljni partner čoveku koji ju je spasio od usamljenih noći i gorkih dana.

Nije ovo klasična romantična priča na koju ste navikli, ovo je nešto drugačije, i daleko bolje; mešavina nekonvencionalne romantike i pustolovne-kriminalne drame. Na različite načine oboje su autsajderi, i oboje su maestralni kao glumci. Emmanuelle Devos iako ima problem sa sluhom nikada ne traži od nas da je sažaljevamo, ona je mudra, pametna i izuzetno sposobna žena, ali ne previše srećna. S druge strane, Vincent Cassel je priča za sebe, majstor svog zanata, on je prosto uveren da ruka spasa mora doći kad-tad, te da se stvari u njegovom životu moraju popraviti na bolje.

Reditelj Jacques Audiard u saradnji sa Toninom Benacquistom na scenariju, radi blizu savršenstva i bez greške. Često koristi krupne kadrove i nikada nam ne dozvoljava da znamo više od Carle i Paula; nikada ne znamo na šta su sve spremni, koliko su zajebani, i gde će nas odvesti. "Read My Lips" je toliko dobar da bi ga vredelo videti još koji put u bližoj budućnosti. Ovo je vrsta filma koji se jednostavno ne pravi u Velikoj Britaniji ili Americi, tako nešto nećete naći nigde dalje. Od mene dobija apsolutnu preporuku.

OCENA: 9/10.