недеља, 31. мај 2020.

Hotel Mumbai (2018)

Kritika objavljena na P.U.L.S.E Magazin o umetnosti, kulturi i društvu



Režija: Anthony Maras

Scenario: John Collee, Anthony Maras

Uloge: Dev Patel, Armie Hammer, Jason Isaacs, Nazanin Boniadi, Amandep Singh


Mumbai (nekadašnji Bombaj) je jedan od najvećih gradova na svetu i grad u Indiji (oko 13 miliona stanovnika) sa miksom vera (islam i hinduizam), običaja i kultura. Bio je meta velikih terorističkih napada u dva navrata, jednom je to bila podzemna železnica, a drugi put luksuzni hoteli. Film “Hotel Mumbai” zasnovan je na istinitoj priči o terorističkom napadu na Taj Mahal Palace – luksuzni hotel u Mumbaiju. Kako ne bismo zaboravili taj napad i kako bismo se podsetili na ovaj stravični događaj, pobrinuo se australijski reditelj i scenarista Anthony Maras, u svom dugometražnom prvencu.

Reditelj Anthony Maras zasnovao je priču na intervjuima sa žrtvama (na osnovu onoga što su ispričali neki preživeli gosti i radnici koji su se zatekli u hotelu), i trudio se da na autentičan način prenese napetu atmosferu iznenadnog napada. Film je premijerno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu, gde je doživeo ovacije čak deset minuta nakon završetka. 

Novembra 26. godine 2008. deset naoružanih napadača stiglo je u Mumbai. Podeljeni u četiri grupe, počeli su krvavi pohod na grad. Životom su platile više od 160 osoba, koje su im se našle na putu. Iako je tog dana u Mumbaiju izvršeno nekoliko istovremenih terorističkih napada na nekoliko lokacija, glavni fokus je na napadu na raskošni hotel Taj Mahal, verovatno najluksuzniji resort u Indiji i omiljeno mesto okupljanja bogatih gostiju sa zapada.

Ono što je potpuno nestvarno je da u gradu od 13 miliona ljudi nije bilo specijalaca, i da se satima i satima moralo čekati da ekipa stigne iz 1400 kilometara udaljenog New Delhija. A dok su se specijalci vukli prema Mumbaiju, u hotelu su teroristi goste i hotelsko osoblje tamanili kao golubove.

Dev Patel (izuzetan glumac, blista i ovde) igra jednog od zaposlenih u hotelu, koji iznenada mora da postane spasilac svojih gostiju. Takođe, vidimo goste, druge radnike koji su odlučili da pobegnu sa lica mesta (ili pokušaju da pobegnu), kao i one koji su odlučili da ostanu, policiju, napadače, i porodice zatočenih koje sa strepnjom prate vesti o napadu, mole se i plaču.

S tehničke strane, “Hotel Mumbai” je dobro urađen film, a strah i napetost su opipljivi svake sekunde. Usred haosa, ranjavanja i krvoprolića, ono što se ističe je kako obični ljudi postaju »izvanredni ljudi«, pokazujući uzornu hrabrost. I teško je gledati sve te ljude, odnosno radnike koji su rizikovali i izgubili život pokušavajući da spasu goste – po principu hotela „Gost je Bog“, što ćemo i čuti u uvodu od šefa kuhinje. Dev Patel se posebno ističe jer daje izuzetno srdačne performanse, dok ga svi ostali glumci odlično prate. 

Anthony Maras je rekao da je hotelsko osoblje stavilo tepsije za pečenje i šerpe u svoje košulje kao zaštitu, i naoružalo se oklagijama i kuhinjskim noževima kako bi pokušalo da zaštiti sebe i goste. Skoro čitava dva sata trajanja, gledalac je ostavljen da se bori sa intenzitetom te konfuzije, ne znajući kada, i odakle će da proleti metak, te kome će biti suđeno da ga primi. Naoružani napadači bili su obučeni u Pakistanu i, kao što je prikazano u filmu, naređenja su primali preko uređaja za komunikaciju na daljinu, i bili su izmanipulisani lažnim obećanjima. Svakom je obećano bolji život, kao i njihovim porodicama, ako urade ono što se od njih traži. Samo, kada je to još nekom bilo bolje nakon počinjenog najtežeg zločina? No, onaj ko takve osobe bira vrlo dobro zna kod koga takve šuplje priče prolaze.

Kroz film svedočimo neopisivom razaranju, strahu, užasu, preživljavanju i tome kako i na koje sve načine se ljudi odupiru smrti. Ne samo da je film zasnovan takođe na dokumentarcu “Surviving Mumbai” (2009), već su tvorci dobili i pristup transkriptima originalnih telefonskih razgovora između hotelskog osoblja i spasilačkog tima. Hotelski dizajn je spektakularan, sve tu pršti od luksuza, a kinematograf Nick Remy Matthews intenzivno kruži kamerom oko naoružanih terorista i ljudi koji leže krvavi ili se bore za život. Reditelj Anthony Maras je izabrao onaj najbolniji način da ispriča ovaj događaj, pa bih sa preporukom bio oprezan. No, opet, za one sa malo jačim stomakom neće biti greške, radi se zaista o izvanrednom filmu: i na tehničkom i na glumačkom planu.

Na kraju, sa filmom “Hotel Mumbai” je odana počast ne samo onima koji nisu preživeli, već i onima koji su preživeli, spasili i stavili svoj život na kocku kako bi zaštitili goste. I nadamo se da u budućnosti više neće biti ovakvih događaja koji ostavljaju duboke rane koje nikada ne zarastaju.

Ocena: 9/10.

Нема коментара:

Постави коментар