недеља, 31. мај 2020.

A Bittersweet Life / Dalkomhan insaeng (2005)

Režija: Kim Jee-woon
Scenario: Dong-Cheol Kim, Kim Jee-woon 
Uloge: Lee Byung-hun, Min-a Shin, Yeong-cheol Kim

Jedne kasne jesenje noći učenik se probudio plačući. Pa je gospodar pitao učenika: „Jesi li imao noćnu moru?“ "Ne." „Jesi li sanjao tužan san? „Ne“, rekao je učenik. „Sanjao sam slatki san. „Zašto onda tako tužno plačeš? Učenik je obrisao suze i tiho odgovorio: „Jer se san koji sam imao ne može ostvariti“. Gorko-slatki život (A Bittersweet Life) otvara se snimkom lišća koje se njiše na letnjem povetarcu, kao da reditelj Kim Jee-woon želi da ukaže na vrtlog koji se sprema. Kim Jee-woon je i pre ovog filma već bio globalno priznat i prepoznat zbog svog uspešnog filma “A Tale of Two Sisters” ali je ovaj film definitivno zacementirao njegov uspeh. Zatim je snimio još jedan vrhunski film “I Saw the Devil”, koji je bio isto toliko dobar koliko i prethodna dva filma. "A Bittersweet Life" je uspeh sam po sebi, kritičari ga nazivaju blistavim neo-noir trilerom, prepunim kinematografije koja oduzima dah, intrigantnih likova i dovoljne doze nasilja. Spremite se za ludo Gorko-slatku vožnju, jer ovo je film koji pomera granice u žanru.

Nakon što profesionalni ubica Sun-woo (Lee Byung-hun) odbije da ubije nevernu ljubavnicu svog šefa za kojeg radi već dugi niz godina, nalazi se na meti svoje bande koja sada pokušava da ubije njega, zbog neposlušnosti i odbijanja zadatka. Sun-woo uspeva da pobegne ali se sve pretvara u konstatno jurenje i osvetu. Super dinamičan film koji ćete verovatno gledati na ivici stolice do samog kraja, a na kraju možda i ostati blago rečeno šokirani.

Ovaj film se zapravo vrti oko samo jednog lika, i pokazuje nam priču o ovom profesionalnom mafijašu koji u svom životu nema ništa drugo nego da služi svom šefu mafije (Mr. Kang). Sun-woo je prikazan vrlo hladno, koji nema porodicu ni prijatelja i čija je jedina svrha da radi ono što njegov šef zahteva od njega. Tokom filma saznajemo kako se zaista oseća radeći ovaj mafijaški posao i zbog čega se kaje. Reditelj Kim Jee woon i koscenarista Dong-Cheol Kim namerno oduzimaju vreme za stvaranje stilske, rezervisane, a ponekad i vlažne atmosfere koja će uslediti u samom finalu filma.

"A Bittersweet Life" (Dalkomhan Insaeng) leži negde između drame i akcije, jer govori o gangsteru i njegovom problematičnom odnosu sa šefom koji će ga odvesti do krvave osvete. Najveće dostignuće ovog filma je ispričati priču o ovom čoveku na veoma uverljiv način, balansirajući ovu dramu sa nekim od najboljih koreografskih akcionih scena istorije. Kim Jee woon je osoba odgovorna za stvaranje okruženja da se to dogodi, glavni lik u ovom filmu je zaživeo samo zbog vodećeg glumca Leea Byung-huna, koji je jedan od najboljih, a možda čak i najbolji, južnokorejski glumac danas, kako u glumačkim tako i u borilačkim veštinama.

Kao i film “I Saw the Devil”, koji je bio izuzetno otkačen, i ovaj put je akciona tema čvrsto vezana za ovaj film. Biće nam predstavljena akcija u stilu korejskih gangstera. Brutalne, sadističke i krvave scene krasiće većinu vremena ovog filma. Međutim, koliko god film bio brutalno nasilan, osvežavajuće je znati da su autori filma zadržali smisao za humor. Zanimljivo je da film sadrži razne iznenađujuće komične trenutke prošarane kroz svu tu krvavost. Čudno, ali "A Bittersweet Life" ponekad može biti izuzetno smešan film.
 
Reditelj Kim Jee woon, snimio je film zapanjujućeg izgleda sa fantastičnom upotrebom fotografija širokog ekrana. Kamera voli Leea Byung-huna, ekran oživi kad god je na njemu (što je gotovo čitav film.) Što se tiče sporednih likova, oni su izuzetni gotovo svi, ali Leejev šef Mr. Kang (Yeong-cheol Kim), ističe svoju visoku ulogu, koji je trenutak bio smiren, a sledeći već hladnokrvno naredio smrt svog najpouzdanijeg službenika kojeg je imao. Sa fantastičnim vodećim čovekom i nekim od najboljih akcionih koreografija, imate dva sata zaista spektakularne i brutalne "zabave".

Bilo je lako biti impresioniran prethodnim filmom Kim Jee woon-a, „A Tale of Two Sisters“, jer je to bio inteligentan, proganjajući i lepo oblikovan horor film. Međutim, nakon gledanja filma „A Bittersweet Life“, moja očekivanja nisu samo ispunjena, već su i premašena, jer je to jedan od najimpresivnijih južnokorejskih filmova koje sam gledao poslednjih godina. Lee Byung-hun je maestralan izbor za ovu ulogu. Scene borbe: ultra stilizovane. Muzika: genijalna. Akcioni film na mnogo, mnogo višem nivou od onog na koji nas je Zapad navikao.

OCENA: 9/10.

Wolf Creek (TV Series 2016–2017)

Uloge: John Jarratt, Lucy Fry, Dustin Clare.

Mislim da je Mik Tejlor dobro poznato lice svima i da ga ne treba posebno predstavljati, nakon dva filma pod nazivom "Vučji Potok", napravljena je i Serija od dve sezone po šest epizoda u svakoj sezoni. Već sam pisao da filmovi i serije koji dolaze iz Australije po pravilu uvek oduševe. Ovo je horror sa stilom, serija je baš kao i dva filma - brilijantna. Mik Tejlor je poludeli serijski ubica, koji seje strah po australijskoj pustinji i vozi svoj omiljeni auto. Omiljena meta su mu - turisti! "Wolf Creek" je snimljen u Australijskoj pustinji, kadrovi su zaista prava lepota za filmskog posmatrača. Ova antologijska serija u kojoj serijski ubica Mik Tejlor proganja nekoliko ljudi u ruralnim krajevima Australije sigurno će biti nesvakidašnji horror koji ste pogledali.

Prošlo je više od decenije otkako je originalni "Wolf Creek" prvi put uvukao nesvesne gledaoce u užasnu noćnu moru smeštenu u pustom australijskom predelu. Film i njegov nezaboravni antagonist od tada su postavili domaći zadatak kako se pravi ovakav žanr, a jedina prava konkurencija je franšiza "Mad Max-a" Georgea Millera. Većini ljubitelja filmova činilo se da će poslednja dva filma biti zadnje što ćemo videti od nasilnog Mik Tejlora. Srećom, Greg McLean nam je svima dokazao da nismo u pravu donoseći sledeće poglavlje ove brutalne serije na mali ekran.

Američka tinejdžerka Eva (Lucy Fry) za dlaku izbegava smrt od ruke serijskog ubice, Mika Tejlora, tokom odmora s porodicom u divljinama Australije. Upucanu i na korak od smrti, pronalaze je dvoje posmatrača ptica i odvode je u bolnicu. Policijski detektiv Salivan Hil (Dustin Clare) radi na slučaju nestanka njene porodice, koji podseća na ostale nestanke u poslednjih nekoliko godina u istim predelima. Ali umesto povratka u SAD, Eva krade njegov dosije, kupuje kombi i odlazi u divljinu po osvetu. - U drugoj sezoni, radnja se bavi autobusom punim turista koji su krenuli na izlet koji će se pretvoriti u igru mačke i miša kad na putu sretnu Mik Tejlora. Ubrzo će se svaki od putnika boriti za svopstveni život, ali da bi imali kakve takve šanse da prežive, moraju da se drže zajedno na okupu, medjutim, Mik Tejlor je poznat po tome da mu još niko nije nikad pobegao. Ovo je žanr onog horrora koji ima posebnu notu, nešto sto mu daje posebnost i drugačije nešto od druge konkurencije.

"Wolf Creek" u rukavu ima nekoliko neočekivanih narativnih trikova. Od složenosti interakcije i razvoja likova do iscrpljujućeg pogleda na pokušaje mlade žene da preživi u pustinji i pejzažima u kojim dominiraju muškarci. Zamišljena priča i čudesno razvijeni likovi po strani, kinematografija ovde takođe oduzima dah. "Wolf Creek" se oseća kao pravi nastavak i dostojan naslednik filmova, pri čemu se gotovo ništa nije izgubilo. 

Detalji čine "Wolf Creek" odvojenim od konkurencije. Gotovo je eterična lepota u načinu na koji je Outback prikazan u ovoj emisiji, a ponekad se oseća kao da se i protagonist i antagonist suočavaju sa silama daleko izvan njihovog razumevanja. Evino putovanje od žrtve do okorelog preživelog takođe je drugačije od uobičajenih devojaka u nevolji koje naseljavaju horor medije. Priča ima gotovo mitski opseg jer se ove dve naizgled nezaustavljive sile prirode polako približavaju, prilagođavajući se da prežive. Na kraju vidimo obe perspektive između Eve i Mik Tejlora, jer Mik ima vlastiti plan kada shvati da je neko na njegovom ubilačkom putu, što dovodi do istinski uzbudljivog zaključka jer se ova dva lika koja poznajemo i volimo (iz potpuno različitih razloga) konačno suočavaju na kraju u jednom od najkatarzičnijih obračuna u istoriji televizije.

Mnogo onoga što čini "Wolf Creek" tako uspešnim može se pratiti zahvaljujući neverovatnim predstavama Frya i Jarratta. Iako tokom većeg dela predstave ne moraju zajedno deliti puno beznađa zajedno, glumci imaju ubedljivu vezu čak i kada su njihovi likovi na suprotnim krajevima zemlje. Jarratta smo već videli dva puta kako igra kao Mik Tejlor, ali nastup mlade Lucy Fry je bio prijatno iznenađenje, što je pomoglo da se podigne već sjajna horor priča. 

Na kraju, teško je pomisliti na bilo kog horor obožavaoca koji ne bi uživao u neobičnim uzbuđenjima ove neočekivano sjajne TV serije. Tu i tamo može biti po koja mana, posebno u pokušaju da se utvrdi lik čija je anonimnost upravo ono što ga uopšte čini toliko zastrašujućim, ali emisija gotovo odmah nadoknađuje ove greške kada se pojave. U "Wolf Creeku" sigurno ima mnogo toga što treba voleti. Sezona 1, i 2 treba da dobije i treću sezonu, Greg McLean je najavio i rekao da se uveliko snima, mogli bi je očekivati do kraja ove godine. Iskreno se radujem i nestpljivo čekam. 

OCENA: 9/10.

Hotel Mumbai 2018.


Režija: Anthony Maras
Scenario: John Collee, Anthony Maras
Uloge: Dev Patel, Armie Hammer, Jason Isaacs, Nazanin Boniadi, Amandep Singh


“Hotel Mumbai” zasnovan je na istinitoj priči o terorističkom napadu na Taj Mahal Palace Hotel u Mumbaju 2008 godine, sastavljen iz nekoliko priča gostiju i radnika koji su se zatekli u hotelu, kao i četvorice terorista koji su izvršili napad. Dev Patel (“Slumdog Milionaire”) igra jednog od zaposlenih koji iznenada mora da postane spasilac svojih gostiju. U ostalim pričama vidimo druge goste, radnike koji su odlučili da pobegnu sa lica mesta kao i one koji su odlučili da ostanu, policiju, napadače, i porodice zatočenih koje sa strepnjom prate vesti o napadu. Debitant reditelj Anthony Maras zasnovao je priču na intervjuima sa žrtvama ovog događaja, i trudio se da na autentičan način prenese napetu atmosferu iznenadnog napada. Film je prikazan na festivalima u Torontu i Kanu, gde je doživeo ovacije čak deset minuta nakon završetka filma.

S tehničke strane „Hotel Mumbai“ je dobro urađen film. Kinematografija, zvučni dizajn i pozadinska ocena su vrhunski. Napetost i strah su opipljivi gotovo svakog trenutka. Bespomoćnost mumbajske policije dok čekaju da Specijalne snage stignu iz Delhija prikazane su efektivno. Stvarni snimci vesti sa 72-satne opsade koja je potresla Mumbaj, takođe se povremeno koriste kako bi se dao što bolji pregled.

Usred haosa, ranjavanja i krvoprolića, ono što se ističe je kako obični ljudi postaju izvanredni ljudi, pokazujući uzornu hrabrost. I srčano je gledati ostale članove osoblja koji su rizikovali, pa čak i izgubili živote kako bi osigurali sigurnost gostiju - stojeći po principu hotela „Gost je Bog.“ Anupam Kher je izvanredan jer on spretno pretapa suštinu svog karaktera. Dev Patel se posebno ističe jer daje izuzetno srdačne performanse. Armie Hammer, Nazanin Boniadi, Tilda Cobham-Hervey predvode paniku, zbunjenost i mučni strah tih sati kroz svoje solidne nastupe. Jason Isaacs kao ruski gost takođe je dao svoj dobar doprinos.

"Hotel Mumbai" je napet, nervozni i emocionalno iscrpljujući film. A kako se film puštao u Indiji blizu datuma stvarnih terorističkih napada (pre 12 godina), rizikuje da pokrene zastrašujuće sećanja i ponovo otvori emocionalne rane. Ali istovremeno nas podseća i na izuzetnu hrabrost običnih ljudi. Priča koja se bez straha bavi definisanjem globalnih problema našeg vremena. Priča o običnim ljudima. Pravim ljudima. Ljudima svih rasa, svih boja, svih veroispovesti, povezanih u napornoj borbi za opstanak. Priča koja slavi najviše ideale čovečanstva - saosećanje, hrabrost, suprotstavljanje i nepokolebljivu želju za životom.

Kroz film svedočimo razaranju, strahu, užasu onih koji su to učinili i onih koji su prošli kroz najgoru noćnu moru koja se može zamisliti. Patel, Kher, Hammer, Boniadi izvanredno hvataju stres, očaj, odlučnost, hrabrost i žrtvu. Ne samo da je film zasnovan na Emmi nominovanom dokumentarcu "Surviving Mumbai", već su i tvorci dobili pristup transkriptima originalnih telefonskih razgovora između hotelskog osoblja i spasilačkog tima. Ali scenario takođe ima neke izmišljene atribute i objedinjuje razne incidente i priče iz tog vremena. Hotelska garnitura je pametno dizajnirana, a kinematograf Nick Remy Matthews brzo pomiče kameru po teško naoružanim teroristima. Presecanje stvarnih snimaka i isečaka vesti obnovljenom akcijom podsetnik je na haos i strahote koji se odvijaju oko grada. 

Maras režira sigurnom rukom i njegovi glumci temi pristupaju sa osetljivošću. "Hotel Mumbai" je uznemirujući podsetnik na ono što su mnogi preživeli. To je počast ne samo onima koji nisu preživeli, već i onima koji su beskrajno rizikovali za opstanak drugih. Film definitivno nije za svakoga, težak i potresan. Od mene svakako dobija visoku ocenu, uz preporuku za one sa malo jačim stomakom.

OCENA: 9/10.

Victoria 2015.


Režija: Sebastian Schipper
Scenario: Sebastian Schipper, Olivia Neergaard-Holm, Eike Frederik Schulz
Uloge: Laia Costa, Frederick Lau, Franz Rogowski, Burak Yigit, Max Mauff, André Hennicke, Anna Lena Klenke, Eike Frederik Schulz..


Zaista se čini da je prošlo mnogo vremena otkako je snimljen zaista sjajan film koji dolazi iz nemačke zemlje. Svi smo gledali i volimo Run Lola Run (1998) i Good Bie Lenin! (2003), ali od tada zapravo nismo imali nijedan film takvog kalibra ili kvaliteta (ovde ubacite raspravu o savremenoj nemačkoj kinematografiji). Ali Film Victoria nas je počastio pravim draguljem s dešavanjem u Berlinu. Ovaj film koji nije nimalo kratak, zapanjujuće je snimljen u samo jednom snimanju na brojnim lokacijama u Berlinu. Uz neverovatnu glumačku postavu novih nemačkih talenata i probojnu, za Oskara vrednu predstavu izuzetno impresivne glumice iz Barselone (Laia Costa), Victoria je nemački žanrovski film koji smo svi čekali, film koji konačno prikazuje grad Berlin brzim, srčanim tempom, očaravajućim radom kamere i epskim raspletom. Film je prvi put prikazan na filmskom festivalu u Berlinu, osvojio je Srebrnog medveda za kinematografiju i signalizira režisera Sebastiana Schippera koji stoji iza objektiva u ovom izuzetno napetom krimi-trileru.

Victoria (Laia Costa) je mlada španjolka koja bezbrižno pleše noću po berlinskim klubovima. Ispred jednog kluba upoznaje četvoricu mladića. Nakon kratkog razgovora s njima, postaje jasno da se Victoria i jedan od mladića sviđaju jedno drugom. Njih dvoje zajedno, pokušavaju da se odvoje od ostale grupe kako bi bili sami. Ali ono što postaje kao zabava pretvoriće se u smrtno ozbiljno s trajnim posledicama.

Victoria i Sonne (Frederick Lau) puno šetaju i razgovaraju, Sebastian Schipper i kinematografska kamera Sturlea Brandtha Grovlena kruže oko ovog simpatičnog para. Njihovi razgovori izgledaju iskreno i dirljivo, posebno razgovor u zatvorenom kafiću. Kada stignu do kafića prema kojem su krenuli, kojeg drži Victoria u ulici pored, tu lagano i fino nastavljaju da ćaskaju, inače ovaj film je jedan od onih "sporogorećih trilera" koji lagano gledaoca uvlači u pakao koji sledi, sve skoro do polovine filma imate osećaj da se radi o nekom totalno drugačijem žanru, a ne o krimi-trileru visokog kalibra. Jedan od momaka iz Sonneove grupe na kraju se napije dovoljno da u suštini postane beskoristan, a saznajemo da ti momci imaju neke neočekivane planove za to veče. Nakon nekog vremena se vraćaju ostala trojica po njih, i govore kako im je potreban još jedan čovek da odrade jedan posao, oni pitaju Viktoriju da li bi htela da pristane da im pomogne u tom poslu, naglašavajući više puta samo da im je hitno potreban još jedan čovek za to. 

Victoria je inače lik za kojeg se vežete u filmu, jer je osoba koja pristaje na sve, neiskvarena je, ljubazna, i s širokim osmehom konstantno. Victoria pristaje da im pomogne, ne znajući apsolutno ništa o kakvom poslu je reč, iako su je svi ubeđivali da nije ništa čega se treba plašiti, upravo je suprotno. Iznenađujuće, Victoria od jednom postaje pravi i ozbiljan pljačkaški film jer naš tihi protagonista mora postati vozač za bekstvo. Schipperovi pokreti kamere postaju užurbaniji, film postaje nestrpljiviji i pretvara se u akcioni film.

Njihova bujna romansa zaustavljena je na pola puta jer je Sonneu i njegovim prijateljima naređeno da se sastanu s profesionalnim gangsterom kojem duguju ogroman dug. Victoria ih neoprezno prati do podzemnog parkinga, gde muškarci imaju zadatak da opljačkaju banku. Ovde od preko jednosatnog laganog tempa film ubacuje u daleko veću brzinu, i Victoria s punim gasom prebacuje u vratolomni triler s visokim ulozima koji ne pušta sve do svog konačnog kraja. Ono što će uslediti promeniće živote svima, a nekima će život i trajno biti oduzet tog dana.

Victoria je tehnički uspeh koji oduzima dah. „Jedan grad. Jedne noći." Tokom 138 minuta. Drugim rečima, ovde nema "varalica". Nema skrivenih rezova i jeftinih trikova, sve je potpuno realistično, a odvija se po celom Berlinu, noću, čak se razvijajući u intenzivan akcioni film. Ovaj film jednostavno ne smete propustiti, ovo je pravi krimi-triler kakav se retko gleda i nalazi. Na sve to, ovo je jedna real story priča i jedan od onih filmova koji će vam dugo ostati u memoriji mozga i o kojem ćete razmišljati još dugo nakon što se završi.

OCENA: 9/10.

The Painted Bird 2019.


Režija: Václav Marhoul

Scenario: Jerzy Kosinski (roman), Václav Marhoul (adaptacija)

Uloge: Petr Kotlár, Nina Šunevič, Stellan Skarsgård, Udo Kier, Harvey Keitel, Jitka Čvančarová, Julian Sands


The Painted Bird (na češkom: Nabarvene Ptače) je češko-slovačko-ukrajinski film koji je napisao, režirao i producirao Vaclav Marhoul. Zasnovan je na romanu Jerzyja Kosinskog The Painted Bird iz 1965. Film je u potpunosti crno-beli i govori o mladom dečaku Jevreju koji se bori da preživi Drugi svetski rat. Pokušavajući da izbegne progon, on luta po selu gde se susreće sa svim vrstama strahota na strani ksenofobičnih, sujevernih seljana i okrutnih, nasilnih vojnika. Film je premijerno prikazan tokom 76. filmskog festivala u Veneciji i nominovan je za Zlatnog lava. U septembru 2019. predstavljen je kao češki kandidat za Oscara.

Radnja se odvija u nekoj neodređenoj istočnoevropskoj zemlji. Čim je održana prva projekcija, "The Painted Bird" dobio je savršenu reklamu. Naime, gledaoci su masovno bežali iz bioskopskih dvorana jer nisu mogli da podnesu mučne prizore na velikom platnu, a kritičari su se složili oko jednog - ovo je bilo previše za publiku. 

Publika nije bila spremna. Neki svedoci tvrde da se jedan gledalac spotakao i pao niz stepenice pokušavajući da pobegne iz dvorane bioskopa, dok se čak 12 gledalaca naguralo na zatvorena vrata dvorane i urlalo da ih puste napolje. I dok će nekima ovo biti dovoljno jasno upozorenje da to nije film za njih, drugi će to doživeti kao savršenu reklamu. 
Bitno je naglasiti i to da se ne radi o jeftinom šoku koji pornografski eksploatiše ratne užase, već o filmu koji je šokirao i oduševio kritičare prizorima nasilja. Ovo je divlje trosatno putovanje paklom, a oni koji su ostali do kraja, počastili su film ovacijama.
 
Židovski dečak (P. Kotlár) nakon iznenadne smrti svoje tete (N. Šunevič) u ruralnom kraju jedne neindifikovane istočno-europske zemlje kreće na put ratom zahvaćenim područjima gde upoznaje kojekakve likove, i to uglavnom zlih namera… Tek jedna poduža rečenica neće zasigurno odgonetnuti radnju ovog, gotovo trosatnog filma, otprilike će vam dati uvid u sadržaj. Kako ste i sami mogli pročitati u uvodu, Marhoulova ''Obojena ptica'' izazvala je velike kontroverze, šok i nevericu. Istina, Marhoul nije birao sredstva kako bi izazvao šok, mučninu i osećaj čistog užasa, no većina ozbiljnijih filmofila je daleko gadnije stvari već mogla videti u naslovima poput Pasolinijevog i danas u mnogim zemljama zabranjenog ''Salò, or the 120 Days of Sodom'' ili možda još i šokantnije ratne drame ''Black Sun: The Nanking Massacre". Naravno, reč je o naslovima koje su gledali tek zagriženi filmofili stoga i ne čudi što je deo publike reagovalo na onaj navedeni način. Štaviše, i oko same knjige su se odvijale burne rasprave i optužbe za plagijat.

Mnogi će se pitati zbog čega bi trebali gledati ovako dugačak film koji među brojnim užasavajućim prizorima nasilja skriva i one pedofilije, zoofilije, sadizma, mučenja i kojekakvih ogavnih dela? 
Upravo zbog toga. I sami ste već verovatno pogledali na desetine, ako ne i stotine ratnih drama od kojih je velika većina provučena kroz svojevrstan 'filter' koji gledaocima sav svoj užas ne trlja direktno o nos, ipak ovde to nije slučaj. Václav Marhoul svojeg maloletnog protagonistu (tek na samom koncu filma mu saznajemo ime) provodi pravim putem pakla gde na vlastitoj koži oseća šta to na delu znače netolerancija, zadrtost, seksualna frustracija, ksenofobija, psihičko, fizičko i seksualno zlostavljanje. On mučenički trpi sve oblike ljudskog zla i nečujno ga upija, a na kraju i sam demonstrira.

Zahvaljujući prekrasnoj fotografiji 35mm objektiva iskusnog češkog snimatelja Vladimíra Smutnýa i briljantnoj Marhoulovoj režiji, ovako mučna 'Odiseja' prerasta u jedno poetično, dirljivo i simbolikom ispunjeno delo kojeg ćete uprkos impozantnom trajanju gledati u jednom dahu. Besmisleno je nabrajati mnoštvo nezaboravnih kadrova koji su u svom svojem užasu obeleženi određenom poetskom lepotom, no ako se odlučite na gledanje, sigurno ćete i sami pronaći svoje favorite.

Evidentan je uticaj velikog Tarkovskog i to posebno njegove tematski slične ratne drame ''Ivanovo detinjstvo'', valja naglasiti kako Marhoulova ''Obojena ptica'' itekako poseduje svoje adute koji ga gotovo ravnopravno stavljaju uz rame velikom majstoru. Što se tiče same glume, mladi Petr Kotlár je fantastično izneo ovu izuzetno zahtevnu (kako  fizički, tako i psihički) ulogu, a zanimljivo je videti i šaroliku međunarodnu ekipu (Skarsgård, Keitel, Pepper..) Naravno, navedenoj ekipi su dublirani glasovi na staromodan način kakve smo znali gledati ili bolje rečeno slušati u starim domaćim partizanskim spektaklima.

Pregršt predivno snimljenih i osmišljenih kadrova, autentičan prikaz života u zadrtim sredinama i sva izopačenost ljudske duše mogu vas ili oduševiti ili šokirati, no sigurno vas neće ostaviti ravnodušnima. Ovo je onaj tip filmova koji deli publiku i kritiku, a kako će vas pogoditi moći ćete znati jedino ako se odlučite na gledanje.

OCENA: 10/10.